Да нам прођу акцизе, студенти су небитни

Усвајање сета закона о акцизама главна је тема у медијима последњих неколико дана. И заиста, оно што су заједничком одлуком учинили посланици СНСД-а из Републике Српске, те СДА, ХДЗ-а и СББ-а из ФБиХ, превазилази границе здравог разума. Изгласавањем нових намета грађанима, цијене горива ће се повећати за 18 фенинга по литру, а одатле ће услиједити и поскупљења свих осталих производа. Да ли је то реално у ситуацији када је привреда Републике Српске, изражено медицинском терминологијом, клинички мртва, када је најнижа просјечна плата свега 405 КМ, а потрошачка корпа на мјесечном нивоу око 2000 КМ и када студентски домови више личе на избјегличке кампове него на оно што би требало да буду – просудите сами.

Међутим, оно што је још невјероватније јесте чињеница да се о катастрофалној ситуацији у којој се налазе студенти, који су у снажном вјетру који је погодио Бања Луку изгубили кров над главом, о чему је РеСтарт писао и објављивао фотографије раније, или не говори, или се могу наћи само цензурисане и штуре информације без приказаног стварног стања ствари на терену уз изјаве студентских “представника“ и управе дома.

Директор СЦ “Никола Тесла“, Зоран Бабић, рјешење новонасталог проблема види у смијештању 1000 студената у трећи и четврти павиљон те проналажењу алтернативних локација у граду, гдје се у први план стављају хотел Крајина у Алеји Светог Саве, и војна касарна “Козара“ у бањалучком насељу Буџак. На који начин и како Бабић планира смјестити 1000 студената у трећи и четврти павиљон није познато, али вјероватно рачуна на то да се у собе убаце додатни кревети тако да би у њима живјело по минимално четири студента. Са друге стране, ако би као алтернатива послужила друга локација то би значило да би студенти морали плаћати аутобуску карту, што би био још један додатни удар на њихове џепове, а да не помињемо јутарње гужве у аутобусима на релацији Буџак – Центар. Аутопревозници би ту, наравно, задовољно трљали руке јер би муштерија за мјесечне карте било много.

И док надлежни сједе скрштених руку и вјероватно наздрављају због изгласавања новог намета, те одахнућа што ће  институциналним путем отетим новцем грађана купити социјални мир у изборној години и наставити да хране буџетске пијавице, студенти су се прихватили посла. Да, исти они које је Рајко Васић, тада генерални секретар, а данас члан главног одбора СНСД-а, назвао копиладима. Наши студенти су још једном освјетлали образ и показали да једино могу рачунати сами на себе и на своје колеге. Наравно, треба направити разлику и међу њима. И док један дио вриједно ради и покушава санирати штету насталу услијед непогоде, неки студент, према изјавама њихових колега, нису радили ништа осим што су давали изјаве за медије, при чему посебно стављају акценат на Ратка Савића, предсједника Уније студената РС који ће, како кажу, касније када се све доведе у ред вјероватно приграбити све заслуге, иако “ни лук јео ни лук мирисао“.

Колико је рад на крову опасан посао говори и чињеница да је јуче један од припадника Ватрогасне бригаде Бања Лука пропао кроз кровну конструкцију првог павиљона на пети спрат студентског дома, те срећом прошао неповријеђен. РеСтарт поставља питање због чега надлежне институције нису превентивно реаговале или, када се већ све то издешавало, ангажовале све могуће капацитете – технику и људство које је оспособљено да одговори насталој ситуацији, већ се у радну акцију морају укључивати студенти? Није спорно да се у ванредним ситуацијама када је у питању сам национални интерес, као што је то био случај 2014. са великим поплавама које су нас задесиле, ангажују не само студенти већ сви остали који нису претрпјели штету. Међутим, питање студентског дома није ванредна ситуација те држава студенте не би смјела/требала излагати опасности. Уосталом, замислите ситуацију у којој аустријски или, на примјер, британски студенти поправљају кровове. Смијешно!

Из свега није тешко закључити да је наша студентска омладина, или барем онај њен вриједни и неискварени дио, суво злато, шта год старији мислили и говорили. Када би се наши политичари барем мало угледали на њу, живјели бисмо вјероватно у некој здравијој земљи.

На крају, да су студенти на маргинама друштва одавно је познато. Катастрофалан образовни систем, лоши услови студирања, немогућност запошљавања, одлазак младих и висококвалитетних кадрова “преко гране“ само су неки од показатеља. Међутим, тренутна ситуација са студентским домовима цјелокупној слици нашег друштва дала је једну потпуно нову димензију. Она је показала колико смо заиста ниско пали, али и колико смо вјешти у постављању нових стандарда очаја и безнађа.

Зато, драги наши студенти, пробудите се. Јер, ако се ви не пробудите, и ако се сви ми млади не пробудимо, ова земља ће заспати. Заједно са свима нама. Заувијек!

Дарко Кузмановић