Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић јуче је изјавила како је на разговорима вођеним са ММФ-ом, представницима ове финансијске институције назначила како има и „план Б“ уколико се не усвоје нове акцизе на нафтне деривате до краја октобра (нови рок до којег се акцизе морају усвојити).
“Ми смо разговарали о ономе шта су могућности и шта су варијанте. На који начин да доскочимо ситуацији да се аранжман очува, али у сваком случају коначна варијанта ће бити нешто о чему ћемо разговарати током њихове посјете у новембру”, рекла је Цвијановићева за Радио-телевизију Републике Српске.
Свима који ово читају јасно је да је Република Српска постала роб једне финансијске институције и да сада мора да „свира“ како јој се каже. Велики је пораз земље када се њене званичне институције хвале како су, тобоже, испунили све захтјеве ММФ-а и сада могу да дођу до новог кредита. Огроман је ово апсурд, јер, и сами знате да, када идете у банку са намјером да подигнете кредит, ви нисте срећни, него управо супротно. Ипак, разлог оволике „среће“ и „поноса“ представника институција Српске због испуњавања услова за добијање кредита крије се искључиво у једној ствари: ОНИ НЕЋЕ ВРАЋАТИ ТАЈ КРЕДИТ.
Дакле, обичном се човјеку смркне што треба да иде у банку по ново задужење, јер зна да ће га искључиво он морати да врати. Наше власти, нажалост, знају да они то неће морати, па отуда и толика срећа. Ипак, жртвени јарац ове погубне политике бићемо сви ми.
Овдје треба појаснити још једну ствар. ММФ није дошао у РС без позива, дао новац и отишао. Не, њега су звали домаћи политичари, како би покрили буџетске рупе које су настале неодговорним и бескрупулозним трошењем народног новца. И сад, како би се дошло до нових пара у буџету, мораће се „правити реформе“.
Грађанима Српске треба рећи да повећање акциза не представља реформу. Реформу не представља ни никакав нови намет како би се испунила рупа без дна (читај: буџет). Једино што представља истинску реформу јесте увођење реда и успостављање система одговорности!
Е сад, ако већ акцизе не буду усвојене до краја текућег мјесеца, постоји веома велика вјероватноћа да ће власти покушати да ударе на свеопшти стандард грађана повећањем стопе ПДВ-а! Они се воде логиком да ће, повећањем стопе овог пореза, доћи и до већег прилива средстава у рупу без дна. Ова логика јесте тачна, али само донекле. Наиме, када у земљи имате веома мале порезе и генерално оптерећења на рад, мањим дизањем истих нећете претјерано оштетити привреду, али ћете зато добити више новца у буџету. Међутим, када су ваши фискални и парафискални намети већ високи, подизањем пореза ви добијате контраефекат – мање новца у буџету! То се дешава јер ваша привреда не може да издржи толики намет (грађанима слаби куповна моћ, јер најчешће грађани сносе укупан терет ПДВ-а) и онда или прелази у „сиву зону“ или се затвара. Како год, ефекат по буџет је исти.
Нуспојава је и поскупљење свих производа, а с обзиром на то да ми не посједујемо диференцирану стопу ПДВ-а, алкохол и алкохолна пића ће поскупити исто колико и нпр. опрема за бебе!
Дакле, у коначном салду, ефекат повећања ПДВ-а ће бити смањење прилива новца у буџет.
Ако је ово „план Б“ о којем је премијер РС говорила, онда је то веома, веома лош план, као и саме акцизе.
Рестарт сматра да искључиво смањење оптерећења привреди у комбинацији са политичком стабилношћу, може дугорочно побољшати привредну активност наше земље, а самим тим омогућити и бољу ликвидност буџету. Увођење реда и одговорности, као и системска уштеда на беспотребним буџетским издвајањима је прави начин уштеде. Ништа друго не долази у обзир!
Стефан Благић
