Да ли невакцинисанима треба увести забране?

У посљедњих мјесец дана све више је оних који заговарају увођење појединих рестрикција за невакцинисане. Чак су и надлежни органи, не само у земљи, него и у региону, говорили о овим стварима, али се за сада још увијек нико није усудио и увео ограничења.

Међутим, поставља се реално питање да ли је уопште у реду, не само са правне, него и са моралне стране уводити ограничења за невакцинисане људе, од којих се добар дио сасвим сигурно никада неће ни вакцинисати.

Као прво, уколико почињемо од претпоставке слободе на коју се позивају невакцинисани и антиваксери (а која значи да могу да имају апсолутну слободу/избор све док не угрожавају слободу других), заиста се може констатовати да нико нема право да им наметне обавезну вакцинацију. То значи, нико не смије да их тјера на нешто што не желе, јер самим гестом невакцинисања неће никога другога угрозити..

Међутим, слиједећи ту логику, невакцинисани морају да схвате да ненамјерно доводе у опасност поједине људе којима зараза може да буде посљедња ствар коју ће проживјети. Стога, све док се и посљедња особа која жели да се вакцинише не вакцинише, одређене забране за антиваксере морају да се уводе.

Оног тренутка, када сви који желе да се вакцинишу то и ураде, свака забрана антиваксерима постаје потпуно бесмислена, јер се може рећи да је у том тренутку, свако својом слободном вољом и на сопствену одговорност изабрао да се имунизује или да се не имунизује.

То значи да је свако изразио своју слободну вољу, па тако и они који се нису вакцинисали стичу право као сви који су се вакцинисали, јер више готова да уопште неће угрожавати једни друге. Са друге стране, ако неко не жели да се имунизује, а при томе преноси заразу на друге људе који нису жељели да се имунизују, то је њихов избор, њихова слободна воља и ту се свака полемика завршава.

Дакле, једина ствар која оправдава забране антиваксерима јесте чињеница да је много већа вјероватноћа да заразе некога ко је желио да се вакцинише, али још увијек није стигао на ред или није имао адекватне услове да то и уради.

Једна од рестрикција које се никада не смије увести јесте ускраћивање медицинске помоћи онима који нису вакцинисани, а који се разболе до оног нивоа када им је потребна хоспитализација.

Када су људи здравствено осигурани (па чак и када нису, јер би требало да тежимо хуманом друштву, али то је сада друга тема), када уплаћују новац од своје плате у виду доприноса за здравство, здравствени систем је обавезан да им пружи заштиту, јер је та заштита већ плаћена. То апсолутно никакве везе нема са њиховим избором да се не имунизују.

Стефан Благић