Да ли је БиХ увела или није увела санкције Русији

Питање да ли је БиХ увела санкције Русији, или то ипак није урађено, је једно од најзначајнијих које се поставља у земљи у последњих неколико дана. Ово питање је много више актуелно и има значаја у Републици Српској него у Федерацији БиХ. У Федерацији је ово завршена прича и сматра се да БиХ јесте увела санкције Русији и јавно мњење тако и перципира читаву ситуацију. Међутим, у Републици Српској је питање санкција добило сасвим други карактер и тумачи се на различите начине. Разлога зашто је то тако је више, јер заиста до краја није јасно да ли је БиХ заиста увела санкције или то баш и није тако.

У тексту ћемо покушати да дамо одговор на ово питање, анализирајући три нивоа овог проблема. Пре свега основни ниво треба да одговори на просто питање да ли је БиХ увела санкције Русији и шта то у ствари значи. Други ниво тиче се свих актера који су уплетени у ову причу и њихових интереса у односу на ово питање као и изјава и перципирања овог питања од стране различитих актера. Трећи ниво се односи на закључке које можемо да извучемо и евентуални расплет читаве ове приче.

Прво питање се односи на саму суштину, а то је одговор на питање да ли је БиХ увела санкције Русији. У одговору на ово питање имамо две групе мишљења. Они који кажу да БиХ јесте увела санкције позивају се пре свега на став Министарства спољних послова БиХ и на гласање бошњачких амбасадора у Савету Европе у Бриселу. Ако знамо да је на челу министарства спољних послова Бисера Турковић која је позната по трагикомичним изјавама и која припада ратоборном делу СДА, онда треба знати да се Бисера Турковић и СДА залажу за санкције Русији и да ће свугде где то могу да подигну руку да се Русији уведу санкције. Управо се ова ситуација дешава у Савету Европе где су бошњачки амбасадори гласали за 23 одлуке које је усвојило ово тело а које се односе на увођење санкција Русији. И управо у овом грму лежи зец. Кључно је питање и највише конфузије изазива управо ово гласање где је БиХ као држава гласала за увођење санкција Русији. Дакле, неког ко апсолутно није упознат са ситуацијом у БиХ не занима шта мисли неки политичар у овој земљи о санкцијама Русији. За њега је релевантан податак да је амбасаор земље подигао руку у телу које доноси санције. И то је заиста исправна перцепција када се ради о озбиљним државама и правним државама, где постоје јасне процедуре и где амбасадори представљају званичне политике својих земаља и у складу са тим политикама и учествују у доношењу одлука. Са те тачке гледишта овог проблема су заиста у праву они који наводе да је БиХ увела санкције Русији.

Међутим, да је БиХ изузетно сложена држава и да се у њој одлуке доносе на јако сложен начин, доказ је управо и ова ситуација. Наиме, кључно питање је да ли је амбасадор који је подигао руку у Савету Европе за увођење санкција Русији имао право и одобрење за такав потез. Одговор на ово питање је да није имао никакво одобрење од оног ко му даје одобрење да учествује у гласању а то је искључиво Председништво БиХ. Председништво БиХ је тело у чијој је надлежности вођење спољне политике и које на одређени начин и представља земљу БиХ. А знамо да Председништво БиХ није усвојило нити једну одлуку која би се односила на увођење санкција Русији. Дакле, амбасадор БиХ у Савету Европе је злоупотребио своју функцију и свој положај и на одређени начин је прекорачио своја овлашћења. Да је БиХ правна држава за овакав потез би морао да одговара и у најмању руку да буде смењен са тог положаја. Његовим понашањем, односно гласањем се уводи једна изузетно опасна појава, чак и преседан, да сви амбасадори БиХ по целом свету могу да доносе самостално одлуке без консултације са Председништвом БиХ. Можемо само да замислимо шта такво понашање амбасадора може да направи и колико велику штету може да донесе. Амбасадори било које државе у свету представљају своју државу у земљи домаћину и у обавези су да воде политику која се формира у њиховим државама а никако да воде политику у сопственом интересу или у интересу своје политичке партије. Дакле, да закључимо овај део, апсолутно су у праву и они који кажу да БиХ није увела санкције Русији јер заиста не постоји ни једна одлука која је донесена на Председништву БиХ, које је опет понављамо једино надлежно по Уставу БиХ да води спољну политику. У Уставу БиХ је експлицитно наведено као прво овлашћење Председништва БиХ да води спољну политику земље. Дакле, уколико Председништво БиХ као надлежно тело да води спољну политику земље није донело нити једну одлуку која би се односила на увођење санкција Русији, а амбасадор БиХ са друге стране мимо Председништва БиХ гласа за увођење санкција Русији јасно је да је амбасадор прекорачио своја овлашћења и да због тог потеза (да је БиХ правна држава) мора и да одговара. Сасвим логично следи закључак да држава БиХ није ни увела санкције Русији и да су они који заступају ово тумачење такође у праву.

Што би рекла Констракта, и шта ћемо сад. Са једне стране имате одлуку амбасадора земље на оном месту где треба да се гласа о увођењу санкција Русији да гласа за санкције и сви они који су желели санкције су наравно са одушевљењем поздравили ту одлуку и на одређени начин су у праву када кажу да је БиХ увела санкције Русији. Са друге стране, имамо потпуно кршење процедура и правила од стране амбасадора и не постојање било какве одлуке Председништва БиХ за увођење санкција, што ће рећи да БиХ заиста и није увела санкције Русији. Како је могуће да су и једни и други у праву. Одговор је врло једноставан. Могуће је да и једни и други буду у праву јер је БиХ изузетно сложена држава. Одговор је такав да у БиХ и дан данас сви тумаче Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ, који је саставни део овог споразума, на такав начин да узимају из „Дејтона“ шта им одговара а да оне делове који им не иду у прилог просто занемарују или игноришу. Управо је ова одлука амбасадора БиХ у Савету Европе најбољи доказ за ову тврдњу. У било којој правној држава и озбиљној држави амбасадор би за овакво понашање у најмању руку остао без посла. Док би се вероватно могле наћи и основе да и кривично одговара јер је драстично прекршио своја овлашћења и нанео огромну штету држави БиХ.

Ова ситуација је избила на површину јер је тема Русија-Украјина најзначајнија светска тема и све очи света су уперене у овај сукоб. Из тог разлога и одлука једне мале и сиромашне државе као што је БиХ је изузетно значајна за све играче који су ову одлуку тумачили на свој начин. Односно, тумачили су је управо онако како њима одговара. Сви су из ове одлуке извлачили онај део који њима одговара и покушавали да оправдају своју позицију и да из ње извуку одређену корист. Захваљујући тим актерима ова одлука је и постала основно политичко питање БиХ у претходних неколико дана а сасвим је извесно да ћемо се и у скоријој будућности бавити овим питањем. Није искључено да ће се ово питање провлачити и до самих избора у октобру. Дакле, ћераћемо се још што се тиче овог питања јер је доста актера заинтересовано да се ово питање држи актуелним.

Кренимо сада на други ниво анализе који се односи на актере који су учествовали у доношењу одлуке или у њеном тумачењу. Од актера који су учествовали у читавој причи можемо издвојити: власт РС, опозицију РС, бошњачке политичке партије, Русију, ЕУ и на крају изузетно значајан део слагалице Александара Вучића.

Власт у Републици Српској стоји на становишту да БиХ није увела санкције Русији. Овај њихов став је заиста истинит уколико знамо да ни једна институција у БиХ није донела одлуку да се Русији уведу санкције. Најновија потврда овог става јесте и састанак Милорада Додика са амбасадором Русије у БиХ Игором Калабуховим на коме је поновљено да БиХ није увела санкције Русији и да те санкције и неће бити уведене. Све ово потврђује и интерес власти у Републици Српској да се не уведу санкције Русији знајући да је јавно мњење у Српској апсолутно против санкција. Власт у РС зна да уколико би увела санкције Русији сасвим сигурно не би победила на изборима у октобру. Дакле, све до октобра и завршетка избора власт у Српској просто не сме да уведе санкције Русији. Да ли ће након избора пристати да уведу санкције је потпуно друго питање и доста зависи и од самог дешавања у Украјини али и у односу на понашање Србије према овом питању. Уколико Александар Вучић одлучи да уведе санкције Русији то ће бити лакше и Милораду Додику да уведе санкције Русији и да за то има добро оправдање. Али чак и да Србија уведе санкције Русији пре октобра, власт у Српској ни по коју цену неће смети да уведе санкције јер ће сасвим сигурно изгубити изборе у октобру. Дакле, власт РС нити сме да уведе санкције Русији нити ће их увести. Барем их неће увести до завршетка избора у октобру. Из разлога огромног притиска јавности да се те санкције не уведу, власт РС и неће увести санкције Русији и браниће своје тумачење да ове санкције заиста и нису уведене.

Опозиција у РС је искористила ову ситуацију да погура тезу да БиХ јесте увела санкције Русији и да је за то најодговорнији управо Милорад Додик који није имао довољно храбрости а ни знања да се овој одлуци супротстави. Опозиција га је оптуживала да није искористио право покретања заштите виталног националног интереса где би се у Народној скупштини РС расправљало о овом питању, већ да се повукао са бојног поља и да је препустио бошњачким амбасадорима да донесу одлуке које и он прећутно подржава. Зашто то опозиција ради је јасно уколико знамо да сасвим сигурно 90% јавног мњења, односно сутра на изборима бирача, не подржава увођење санкција Русији. Јасно је да је интерес опозиције да Милорада Додика означи као некога ко не поштује вољу народа у Српској. На ову њихову причу је као кец на десет дошла изјава Александра Вучића, кога такође у великом проценту подржава јавно мњење у Српској, да БиХ заиста јесте увела санкције Русији. Ова изјава је омогућила да опозиција у Српској истури управо Вучића као некога чије се одлуке не доводе у питање. Јер ако је он рекао да БиХ јесте увела санкције Русији, онда немамо шта даље да расправљамо. Та одлука се не доводи у питање. Да зло буде веће по Додика, Вучић је овај свој став поновио неколико пута. Додуше, у последњем обраћању је и навео како је одлука донесена, мада нико није ни питао Додика. Али о интересу Вучића за ово питање у делу када будемо њега анализирали. Закључак је да ће опозиција наставити да тумачи ово питање на начин да је Додик био слаб и без довољно мудрости и знања да спречи увођење санкција Русији у телима где су се те одлуке доносиле, а све у циљу доласка до подршке што већег броја бирача у Српској.

Бошњачке политичке партије су апсолутно јединствене у ставу да БиХ треба да уведу санкције Русији. И овде нема разлике између СДА које се означавају као десне у односу на опозицију која се означава као лево оријентисана група политичких партија. Апсолутно сви су за увођење санкција Русији само нико од њих није објаснио грађанима Сарајева који се греју на руски гас како ће се грејати када дође зима или како ће народ плаћати гориво 6 КМ када и ово поскупљење од 3 КМ не могу да плате. У конкретном случају, злоупотреба места амбасадора у Савету Европе, бошњачке политичке партије би требале да размишљају у контексту да је грубо нарушена дејтонска структура државе и да је направљен преседан да амбасадори не поштују одлуке Председништва БиХ као јединог тела надлежног за вођење спољне политике. Али ништа друго није ни могло да се очекује од СДА који се са једне стране залаже за стабилност институција државе а са друге стране су једни од основних мотора не признавања уставне структуре државе БиХ и где у великој мери управо они учествују у кршењу Устава а самим тим и у разарању државе. Најбољи пример је одбијање да се разговара о промени Изборног закона БиХ где би се хрватском народу омогућило право да гласа за свог члана Председништва. И што је најгоре, бошњачке политичке елите не виде ништа лоше у томе што директно учествују у разарању државне структуре и темеља на којима почива држава. Потпуно иста ситуација је и са гласањем за санкције Русији. Не треба заборавити ни да је амбасадор БиХ у УН Свен Алкалај почетком априла гласао у Генералној скупштини УН за суспензију Русије из Савета УН за људска права. И ово гласање је било мимо одлуке Председништва БиХ и као такво је не само нелегално и нелегитимно већ представља класични удар на државу и њене темеље. Нарушена структура и однос снага сасвим сигурно ће додатно ослабити државу БиХ и довести до нових проблема.

Став Русије по овом питању је следећи. Амбасада Русије у Сарајеву је имала изјаву да се одлуке у БиХ доносе консензусом и компромисом и да ову земљу не сматрају непријатељском. Из овог саопштења произилази закључак да за Русију БиХ није увела санкције овој земљи. Овај став је потпуно и очекиван јер је у интересу Русије да има што већи број земаља које им нису увеле санкције. Иако је БиХ мала земља и не представља значајног економског партнера Русији, на симболичком плану је довољно да се представи да још једна земља не подржава западне санкције и да Русију не сматра непријатељском земљом. Дакле, сами интерес Русије је да јој БиХ не уведе санкције а познајући државну структуру и чињеницу да Председништво БиХ није донело званичну одлуку о санкцијама то Русија и не сматра да јој је БиХ увела санкције.

Став Еу и Запада је потпуно другачији од става Русије. Баш као што је у интересу Русије да БиХ не уведе овој земљи санкције тако је у интересу Запада да и БиХ буде једна од земаља које ће се прикључити санкцијама. Из тог разлога је и Жозеп Борељ, високи представник за спољну политику и безбедност ЕУ, потврдио да се и БиХ ускладила са одлуком о увођењу санкција против Русије. Закључак је да је за Бореља било довољно гласање амбасадора БиХ у Бриселу и Њујорку да аутоматски и БиХ укључи у земље које су увеле санкције Русији. Јасно је да је све маркетинг и пропаганда јер када би питали Бореља која институција БиХ је изгласала наводне санкције и како ће се исте реализовати, био би јако занимљив одговор који би добили. Али, баш као и претходни актери и ЕУ узима из ове ситуације онај део који им одговара и не занима је да ли су одлуке амбасадора легалне и легитимне. И они, као и остали актери полазе пре свега од својих интереса и читаву ситуацију тумаче у складу са тим интересима.

На самом крају анализе најзначајнијих актера, никако не смемо испустити из анализе ни став Александра Вучића. Обраћање Александра Вучића да је Србија једина европска држава која није увела санкције Русији, што је аутоматски значило да је, по његовом мишљењу, БиХ увела санкције Русији, унело је у читав проблем додатну динамику и конфузију и подигло значај самог питања санкција. Да се Вучић са својим тумачењем није умешао и на одређени начин дао крила опозицији да ово питање подигне на највиши ниво, сасвим сигурно се и не бисмо дуго бавили овим питањем. Власт и опозиција би се оптуживали неколико дана, Русија и ЕУ би одлуку тумачили на свој начин и мирна Босна. Баш као и са многим досадашњим сличним „ситуацијама“ тресла би се гора неколико дана, родио би се миш и на крају би сви заборавили ово питање јер би га неко ново „судбоносно“ питање сустигло и престигло. Кључно питање је зашто се Александар Вучић уопште умешао и зашто већ неколико дана инсистира на овој теми. Да ли Вучић на овај начин припрема јавно мњење у Србији за увођење санкција? Јер уколико су Русију „издали“ и прекодрински Срби, зашто то не би могао да учини и Вучић. Или Вучић са овим питањем просто покушава да да на значају самом себи, јер ето, уколико су прекодрински Срби „издали“, једини који стоји на грудобрану Русије и чија плећа трпе оркане и торнада стоје плећа Александра Вучића који им пркосно одолева. На овај начин шаље поруку свом бирачком телу колико велики терет носи на својим плећима и са каквим се све изазовима суочава. У сваком случају, не можемо да знамо зашто је Вучић актуелизовао ово питање и зашто му је толико дао на значају, али смо потпуно убеђени да ће се убрзо сазнати и тај део слагалице.

На самом крају остаје и питање закључака и последица као и излаза из ове ситуације. Основни закључак који се може извући јесте да је БиХ потпуно нефункционална држава у којој се не зна ни ко пије ни ко плаћа. Мада бошњачки политичари у тренутној ситуацији трљају руке и сматрају да су и у овој игри они ти који су остварили своје интересе а на уштрб интереса српског народа, овом политиком ће велики губитник бити држава БиХ. На најдрастичнији начин се крше Устав земље као основни конституционални акт у ионако крхкој демократији у БиХ. Ионако слабе и неразвијене институције се додатно урушавају, што никако не може бити интерес ни једног народа у БиХ, па ни бошњачког.

Свет се налази на великој прекретници и огромне су геополитичке турбуленције на светском нивоу. За државу као што је БиХ од виталног је интереса да се у све те глобалне процесе што мање меша и да остане што више мимо радара великих светских сила. Барем док олуја не прође. За разлику од овог приступа, који би био у интересу свих народа у БиХ, наше политичке елите се утркују да увуку земљу у вртлог светских проблема. Велики проблем је што све те политичке елите гледају само на изборе у октобру и читаву стратегију заснивају само на остваривању што бољег резултата на њима а последице својих одлука по народ их уопште не занимају. 

Велизар Антић