Извјештај „Doing Business“ представља покушај Свјетске банке да једном годишње уради евалуацију регулаторног пословног окружења за 190 држава свијета, анализирајући искључиво објективне индикаторе – услове за покретање бизниса, добијање грађевинских дозвола, упис својине на непокретностима, плаћање пореза, заштиту мањинских инвеститора, добијање кредита, итд. Дакле, он узима у обзир, прије свега, оне услове пословања који у највећој мјери зависе од државних политика (квалитет регулативе) и начина на који се те политике спроводе (ефикасност администрације). Општеприхваћено је да економије које се налазе на врху „Doing Business“ листе имају пословно окружење које носи низак ниво регулаторног оптерећења привредним субјектима, па је пословање у њима предвидљивије, лакше и јефтиније. Нажалост, Босна и Херцеговина није међу тим државама. Она се према извјештају за 2017. годину налази на неславном 81. мјесту и биљежи пад од 2 мјеста у односу на претходну годину , док се све земље региона налазе испред ње. Стање је најлошије у погледу лакоће покретања бизниса, добијања грађевинских дозвола, прикључка на електродистрибутивну мрежу, плаћања пореза и регистрације својине, па у тим областима можемо да позавидимо и неким афричким земљама.
Извјештај „Doing Business“ има своје недостатке јер не узима у обзир показатеље попут величине тржишта, макроекономске стабилности, стања финансијског система, квалитета инфраструктуре, распрострањености мита и корупције, транспарентности, обучености радне снаге и сл. те понекад даје необичне (и нелогичне) резултате. Тако се нпр. у области заштите мањинских инвеститора или покретања бизниса поједине земље Западног Балкана налазе испред неких земаља Европске уније, а Македонија испред Швајцарске. И поред тога, он је, несумњиво, први извор којег страни инвеститори анализирају приликом одлучивања да ли ће инвестирати у некој земљи. Штавише, показало се да свјетски медији неће анализирати појединости и нелогичности у резултатима које Свјетска банка презентује у овом Извјештају, већ ће сви редом „славити“ успјех оне државе која направи најзначајнији помак на листи. Стога би БиХ требало да искористи ове „рупе“ и да се брзим реформама позиционира што ближе врху листе како би привукла пажњу инвеститора широм свијета, а да то није немогуће показује примјер Србије, која је за само двије године „скочила“ за 44 мјеста и Македоније која се позиционирала на 10. мјесту.
Како то можемо учинити?
Иако је Република Српска предузела кораке како би олакшала покретање бизниса, скратила рокове и смањила трошкове (увођење једношалтерског система регистрације, смањење минималног оснивачког капитала за д.о.о. на 1,00 КМ итд), БиХ се и даље налази на самом дну листе у погледу лакоће покретања бизниса (174. мјесто). Узрок томе је, првенствено, стање у Федерацији БиХ гдје је за покретање посла потребно проћи 12 различитих процедура, које трају 65 дана, уз трошкове који су 2,8 пута већи у односу на земље региона. Ипак, и у Републици Српској је неопходно додатно смањити трошкове за покретање посла, а прије свих, накнаду за нотарску обраду оснивачког акта (и његових измјена и допуна), која сада износи минимално 300,00 КМ+17% ПДВ-а (осим за једночлана друштва, код којих се не захтијева нотарска обрада оснивачког акта), као и накнаду за присуство нотара на скупштини друштва и вођење нотарског записника, тако да за друштва чија је вриједност основног капитала мања од 50.000,00 КМ, накнада не прелази 100,00 КМ, а за друштва са капиталом до 100.000,00 КМ да не прелази 150,00 КМ. Постојеће, изразито високо утврђене нотарске накнаде представљају велико оптерећење за мала и средња привредна друштва. Такође, неопходно је скратити вријеме потребно за добијање ПДВ броја јер тај поступак пред УИО БиХ неријетко траје и 3 мјесеца.
Како је стање алармантно и у области добијања грађевинских дозвола (170. мјесто), то је потребно што прије реализовати пројекат увођења електронске грађевинске дозволе, како би се њено прибављање олакшало, убрзало и учинило транспарентнијим, а потом систем електронских дозвола увезати са нотарима, Пореском управом и катастром непокретности, те значајно смањити административне таксе и накнаде које прате добијање грађевинске дозволе. Иако би се на овај начин смањили директни приходи за локалне самоуправе који су до сада прикупљани кроз накнаде, значајно би порастао обим инвестиција, смањила би се нелагална градња, те би укупан салдо ипак био позитиван. Примјер је Србија која је већ увела систем еДозволе и смањила административне трошкове градње, што је довело до великог пораста броја издатих дозвола. Посљедично, приходи локалне самоуправе од накнаде за уређивање грађевинског земљишта су у 2015. години били већи за око 3% у односу на 2014. годину, а у првој половини 2016. године чак 18% већи у односу на прву половину 2015. године.
Електропривреда БиХ би требало да смањи број процедура потребних за прикључак објекта на електродистрибутивну мрежу на максимално 5, скратити вријеме потребно за прикључење и снизити трошкове за минимално 1-2%, како бисмо се приближили бар регионалном просјеку.
У погледу регистрације својине, неопходно је преко постојећег портала еКатастар (који нема никакву функцију јер су презентовани подаци незванични и не могу се користити ни за какве личне или пословне намјене) омогућити да се електронским путем подносе захтјеви и преузимају катастарски и земљишнокњижни подаци - копије катастарских планова, изводи/преписи посједовних листова, изводи из земљишних књига. Ово можемо учинити по угледу на сусједну Хрватску која је већ пустила у примјену систем еКатастра и тиме окончала активности на успостављању Заједничког информационог система катастра и земљишних књига и његовог подсистема One Stop Shop. То би појефтинило, олакшало и убрзало процес регистрације непокретности у катастарском и земљишно-књижном систему, подигло ниво правне сигурности у промету некретнина, рационализовало и поједноставило пословање, информације из катастра и земљишних књига могле добити одмах и могле би се провјерити у сваком тренутку.
У погледу плаћања пореза, препорука је да се додатно унаприједи и олакша електронска пријава пореза те да се омогући пријава пореза путем мобилне апликације. С друге стране, паралелно са олакшањем услова пословања у БиХ, потребно је размислити о увођењу еколошког пореза у складу са стандардима ЕУ, како не бисмо постали пожељна дестинација за прљаву индустрију.
Ово су само неке од мјера које се могу брзо и релативно лако спровести, а које би сасвим сигурно олакшале пословање у БиХ, подигле рејтинг наше државе у пословном свијету и привукле инвеститоре. Наравно, неопходно је паралелно са спровођењем ових реформи континуирано радити на унапређењу свих раније наведених околности које ова листа не узима у обзир, јер само тако можемо имати истински здраву економију и здраво пословно окружење.