Буџет

Буџет, буџет, буџет та фамозна ријеч којом се политичари увијек гађају. Кажу: „Буџет нам је већи за око 200 милиона него прошле године.“ Да помислиш: „У, ј**оте ал’ нам иде добро!“ Јер, ако је њима буџет толико већи, сигурно су имали одакле да га формирају, значи, био je много већи БДП па се зарадило од пореза!

Морамо прво знати основне ствари о буџету. Буџет је законски акт који се углавном доноси за период од једне године. Одлуку о усвајању одређеног буџета предложеног од стране владе, доноси скупштина. Буџет је основно средство прерасподјеле будућих примитака једне државе (у нашем случају ентитета). У овом документу морају бити приказани сви планирани приходи и расходи за наредну годину (због доброг планирања код нас увијек буде само један, евентуално два ребаланса).

Прво, било би добро осврнути се на структуру дијела буџета одвојеног за Дон Корлеонеа. Буџет кабинета предсjедника Републике Српске за 2017. износи  10.208.600,00 КМ. Кабинет председника реализује два пројекта, За помоћ хуманитарним и радним акцијама те За изградњу објеката за дјецу и омладину (укупно на оба пројекта 4.926.000,00). Поставља се питање зашто се кабинет председника бави стварима којима би требало да се баве надлежне институције? Одговор је: зато што ниједна једина институција не функционише па тако умјесто да Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство породице омладине и спорта раде свој посао путем својих инструмената дјеловања, тај посао преузима поменути Кабинет (претпоставимо да новац стварно иде на та два пројекта, па је онда једини проблем што је то укључено у надлежност предсједника). Међутим, ова ствар није најфасцинантнија у томе свему. Најфасцинантније је, или колико људи у том кабинету ради, или колике плате имају, ако их нема много: РАСХОДИ ПО ОСНОВУ БРУТО ПЛАТА = 2.570.000,00, а на то бисмо слободно могли додати Расходе за бруто накнаде за рад ван радног односа = 470.000,00 па је укупни расход за плате и накнаде више од 3 МИЛИОНА!

Само на основу овог примјера слободно можемо закључити да се буџет доноси „кабадахијски“. Кабинету је такође одвојено 350.000,00 КМ за набавку постројења и опреме (читај: нови брм брм са ротацијом).

Следећа занимљива ствар јесу субвенције. Прорачуну и плану субвенција се посвећује посебна пажња, јер чињеница је да је то једина развојна ставка у буџету, једина ставка која је одвојена за раст привреде! Додуше, тако би бар требало. Субвенције за пољопривреду су најинтересантније, поред општепознате субвенције жељезницама од 25 милиона КМ годишње из године у годину. Што се тиче пољопривреде, само се из овога може закључити колико Влада РС пажње посвећује овом најбитнијем сегменту наше економије. Од 2007. па до данас у свим буџетима је паушално одређено 60 милиона КМ за субвенције пољопривреди. Нећемо уопште причати о томе да и то мало субвенција што на крају стварно дође до пољопривредника, дође уз годину дана закашњења. Притом, политика тих субвенција пољопривреди рецимо да и не постоји. У времену „бума“ органске производње и нашој развојној шанси, они који о томе одлучују су јако млитави у отпочињању усмјеравања субвенција за органску производњу, уствари у усмјеравању субвенција и бављењу субвенцијама за пољопривреднике уопште. Подсјетићемо само да се од укупног буџета ЕУ на годишњем нивоу издваја више од 50% за „Заједничку пољопривредну политику“. Остављамо вам да сами закључите колико смо на том пољу потучени.

И за крај, долази оно убједљиво најзанимљивије – ДУГ. Ове године на наплату долазе неки кредити који су узети некада раније, s обзиром на то да је иста власт посљедњих 12 година, онда су исти ови одговорни и за то. Ставка у буџету Издаци за отплату дугова ове године је досегла 650.000.000,00 КМ. Да напоменемо, 2007. године иста ставка износила је 164.500.000,00. Дакле, за десет година успјешног, домаћинског вођења државе отплата дуга је повећана за „само“ 400%. Овим бисмо завршили све значајно, а уз то, планирана су и нова задужења у износу од око 512.000.000,00 КМ, ал` то је ситница.

Овакав Буџет није проблем, он је само посљедица дугогодишње партијанерске политике. Самим тим, рјешење не можемо пронаћи у томе како бисмо га ми формирали. Ефикасно и ефективно управљање државним финансијама и детаљно и мудро планирана економска политика базирана на дугорочним циљевима долази, не као рјешење, но као посљедица цјелокупног државног уређења оздрављеног (рестартованог) и промијењеног из коријена! Бојазан је највећа у томе што кад дође до балчака и када је каса потпуно празна и „пипа“ затворена онда често дође и до сукоба, разних врста…

(Не вриједи увести мјеру подстицаја нпр. за извоз уколико су сви извозници нечији кумови и нико под милим богом не плаћа порез – то је онда прелијевање из шупљег у празно…)

Дакле оно за шта се Рестарт залаже и за шта ће се увијек залагати јесте ЗАУСТАВЉАЊЕ ПАРТОКРАТИЈЕ, јер ће након тога све кренути набоље,  јер ће тада радити компетентни, а не кумови.

Аутор: Ф.Р.