Бакир Изетбеговић и дијаспора

У претходних неколико дана Бакир Изетбеговић је направио турнеју по Западној Европи и посетио неколико градова у којима је одржао трибине бошњачкој дијаспори. Основни циљ је био анимирати дијаспору да учествује на изборима који се одржавају следеће године у БиХ.

Први утисак и највеће реакције одржаних трибина су сами наступи Бакира Изетбеговића и нека дискутабилна тумачења која је изнео. Ово се пре свега односи на тумачење босанске историје, као и претходног рата; позива на јединство у пробосанском блоку као и реторика о угрожености овог блока; „судбоносном тренутку који је пред нама“… Такође у овом делу би могли издвојити и отворене претње у изјави: „Ако ХДЗ не буде спреман на компромис, онда неће добити ништа“. Управо су овакве изјаве и неспремност на дијалог и компромис и довеле БиХ у кризу у којој се тренутно налази и у великој мери и утицале на одлуку великог дела становништва да се исели из земље.

Овај део говора је изазвао највише реакција у јавности, међутим, иако би се о њему могло доста тога написати и анализирати, тај део говора није тема овог текста. Тема овог текста је део који се односи на позив Бакира Изетбеговића дијаспори да се региструје и гласа на предстојећим Општим изборима. Овај позив се по речима Изетбеговића посебно односи на Републику Српску, где би пробосанске странке требале да наступе са јединственом заједничком листом. Као основни разлог позива на масовно гласање се наводи угроженост Бошњака и њихових интереса уколико изостане излазак дијаспоре на изборе.

Изјава Изетбеовића: „Босна вас воли, Босна вас чека да се вратите. Морамо направити уређен систем, савладати отпоре. Морамо направити модерну и ефикасну државу, земљу владавине закона, која гарантује једнакост људи, и омогући повратак свакоме ко то жели.“

Изјаве пуне лажних емоција и патетике не пролазе код људи који су осетили шта значи уређен систем и систем у коме нема повлашћених. Систем у коме се цене рад и квалитет појединца и где су то основне препоруке за напредовање у каријери а не партократски систем који је Изетбеговић развио. Систем у коме има места само за чланове са партијским књижицама СДА, а у случају српског и хрватског народа СНСД-а и ХДЗ-а. Људи беже управо од оваквих неспособних који не раде у интересу целог народа већ само у личном и партијском интересу.

Следећа занимљива и снажна порука Изетбеговића је била да „у овом судбоносном тренутку за државу… излазак на изборе је генерацијски задатак. Дајте да те прве недеље у октобру прославимо као дан када смо промијенили односе у БиХ. Урадимо то заједно.“

Ово је изјава коју бисмо могли оценити као врхунски ниво лицемерја. Зашто је то тако? Да је ово изјавио неко ко након рата није провео ни један дан у власти и ко није имао прилику да уређује систем, изјава би била сасвим на месту и одговарала би стварном стању на терену. Међутим, када изјаву да „треба уредити систем“ изјави Бакир Изетбеговић који је на челу СДА, странке која је од последњих 25 година, 20 година на власти, онда је изјава, најблаже речено, лицемерна. Неко ко је активно учествовао у прављењу партократске државе где места има само за подобне чланове политичке партије, а не и за способне је највише урадио да наши млади и способни људи постану дијаспора и да се иселе из БиХ. Бакир Изетбеговић је неко ко просто нема право да се уопште обрати дијаспори јер је један од највећих криваца што су се ти људи иселили из БиХ. Он је један од твораца оваквог накарадног партократског система од кога је дијаспора и побегла у иностранство. Зато он нема права да њима говори шта треба да раде и како да гласају.

Шта Бакир Изетбеговић у својим наступима нуди дијаспори? Нуди им националистичку реторику од које су и побегли из земље. Нуди им систем у коме ће једни друге преварити. Јер шта је друго него превара ако људе који више не живе у земљи и врло вероватно се велика већина никада неће ни вратити у земљу позивате да гласају на изборима и на тај начин утичу на унутрашње односе. Изетбеговић има храбрости да окриви управо ту дијаспору и да на њих свали кривицу уколико га не послушају и не изађу на изборе. Одговорности СДА за тренутно стање и за одлазак младих он уопште не види. По његовом мишљењу, једини ко је одговоран, уколико га не послуша, је управо дијаспора. Заиста огромна храброст и дрскост „првог у Бошњака“.

Све у свему, јако тужно и потпуно обесхабрујуће да неко ко је у самом врху ове државе и доноси одлуке које утичу на животе свих нас нема ни мало обзира према људима који су напустили земљу добрим делом због њиховог начина владања. Без промене политичке елите и без промене тренутне парадигме у држави код свих политичких партија која подразумева да је на првом месту интерес партије а не народа и друштва, Босна и Херцеговина ће све више тонути у блато и дијаспора ће бити све већа а у земљи ће остајати све мање људи.

Велизар Антић