Понашање Бакира Изетбеговића у вези са процесом покретања ревизије пред Међународним судом правде у Хагу за геноцид против Србије представља одличан пример онога против чега се Рестарт Српска бори. У овом процесу нису испоштована два кључна принципа политичког понашања на којима инсистира Рестарт Српска а то су транспарентност и одговорност.
Да је у читавом процесу све било транспарентно, у једну од највећих политичких криза у БиХ од потписивања Дејтона не бисмо ни дошли. Сви би располагали са јасним информацијама да захтев за ревизију нема никакве шансе да уопште прође прву степеницу у процедури пред Међународним судом правде у Хагу јер није испоштован минимум захтева тог суда. Сакиб Софтић није имао легитимитет да преда захтев у име државе БиХ и о томе је био обавештен још у мају 2016. године. Тако да је цео овај процес у суштини био приватни захтев Бакира Изетбеговића да нанесе штету Србији, али је највећу штету нанео Босни и Херцеговини и самом себи.
Да господин Изетбеговић живи у прошлости је јасна ствар и то је његов избор, међутим велики проблем постоји ако он својим избором одлучује и у име многих младих људи којима је до живота у будућности а не у губљењу енергије и времена на лажне митове из прошлости у које су себе убедили Изетбеговић и његови саборци. Злоупотреба овлашћења на начин како је то урадио Бакир Изетбеговић не сме више никада да се догоди у БиХ уколико желимо да живимо у колико толико стабилној и напредној земљи.
Уколико поставимо питање зашто је Бакир Изетбеговић уопште улазио у процес покретања ревизије када је морао да зна да не испуњава ни минимум услова да та ревизија успе. Једини логичан одговор на ово питање који нам се намеће јесте мржња према српском народу и наставак политике свога оца. Ни један други рационалан разлог нам не пада на памет. Јер да је заиста желео да покрене ову ревизију на ваљан начин, Бакир би још од маја 2016. када су добили одговор од МСП да Софтић нема легитимитет да заступа БиХ пред овим судом, радио на озбиљној припреми процеса. Дакле, имали су итекако довољно времена да припреме читав процес, да се поведе дискусија о новом агенту и да се прикупе евентуално нови докази. Овако од свега овога видели смо једно велико ништа.
Какав отац такав син
Својим понашањем Бакир Изетбеговић је изневерио народ који трпи директне последице његовог понашања, али са друге стране није изневерио идеје свога оца и видимо да он наставља управо његову политику. Како је уопште могуће понашање Бакира Изетбеговића на овај начин? Одговор је врло једноставан. Могуће је због тога што је принцип на основу кога функционише Бакир, такав да Босну и Херцеговину доживљава као земљу Бошњака, где су Срби и Хрвати само уљези и за које је предвиђена подређена улога у друштву. Ето зашто је Бакир покренуо тужбу. У самој суштини свог бића, Бакир је убеђен да Босна припада Бошњацима. Уколико посматрамо шири контекст оваквог размишљања видећемо да нема никакве недоследности и разлике између онога за шта се отворено залагао „отац“ бошњачке нације Алија Изетбеговић и наследник таквог учења Бакир. Шта се променило? Променио се контекст и услови у којима делују. За своје идеје и писанија Алија је био прогањан од комунистичких власти и завршио је у затвору. Бакир делује у време демократије, где се не иде у затвор због идеја које неко има. Такође, Бакир је испекао занат и зна да не сме отворено да говори о стварима о којима је Алија отворено говорио и писао.
Против овог начина размишљања Рестарт Српска ће се жестоко борити и на сваки начин обарати лажну тезу да БиХ више припада Бошњацима него Србима и Хрватима. Апсолутно смо за поштовање свега што је написано у Дејтонском споразуму и бићемо велики противници свима који би да га крше и прекрајају да би тренутно ушићарили неки политички поен. Можда није идеалан, али у овом тренутку Дејтонски споразум је једини гарант мира у БиХ. Због тога га морамо сви поштовати и понашати се према ономе што у њему пише. Да га је Бакир више поштовао не бисмо дошли у ову политичку кризу у којој се сада налазимо.
Решење
Потребно је целу ову ствар истерати до самог краја, односно морамо имати неки епилог где ће се све до самих ситница разјаснити шта се и како дешавало по питању овог процеса и ко сноси највећу одговорност. Читав процес је водио томе да имамо у земљи потпуно непотребну политичку кризу месец дана; потпуно уздрмано поверење које је од пресудног значаја за позитивну политичку климу а које је само по себи јако крхко и лако га је нарушити; и најзначајније урушавање институција које би требале да буду гарант функционисања ионако слабе и крхке демократије у земљи.
Први корак у правцу утврђивања одговорности су повукле многе политичке партије, невладина удружења и целокупна јавност који су с правом жестоко критиковали понашање Бакира Изетбеговића. Други корак је повукло Тужилаштво БиХ, које је формирало предмет у вези са поступањем Сакиба Софтића као агента БиХ пред Међународним судом правде. Трећи, одлучујући и најзначајнији корак у епилогу овог процеса ће дати бошњачки народ на изборима. Уколико они окрену леђа Бакировој политици, управо ће то бити највећи ударац таквој политици. Са друге стране, уколико и поред оваквог понашања добије подршку на следећим изборима то ће бити доказ да је бошњачки народ у БиХ и даље на нивоу провинцијалне политичке кутуре и културе махале. Бакир мора да буде кажњен на следећим изборима како више ни једном политичару у БиХ не би пала на памет идеја да се игра са овлашћењима која има и са кршењем истих. Можемо се сложити да многи закони нису добри и да је потребно радити на њиховој промени, али све док су они важећи закони, сви се морамо њих придржавати и поштовати јер у супротном улазимо у стање безвлашћа и анархије.
Најважније за Републику Српску из целог овог процеса тиче се политичара са једне стране и народа са друге. Политичари би требали да извуку поуку да морају да се придржавају прописа и правила по којима се игра јер у супротном земљу воде у дестабилизацију а народ удаљавају од нормалног живота каквом сви тежимо. Народ са друге стране мора да почне да кажњава оне који би зарад јефтиних политичких поена и тренутног дизања рејтинга политичких партија којима руководе, вукли овакве авантуристичке потезе. Тек када народ схвати да је у ствари он тај који има моћ да одлучује о својој судбини и када почне да кажњава све авантуристе у политици и они ће се променити и почеће да се понашају као озбиљни политичари.
Рестарт Српска ће се трудити да до краја прати и информише јавност како се одвија процес у Тужилаштву БиХ по овом предмету јер нам је више преко главе разних заборављених предмета, процеса и афера којима су нас частили „наши“ политичари, а који нису добили потребни епилог. Сви они представљају модел који је у овом случају представио Бакир Изетбеговић и време је да сви лагано оду у пензију.
Велизар Антић