Када су узавреле страсти мало спласнуле, вријеме је дошло и да се анализирају протести које је опозиција, на челу са СДС-ом и ПДП-ом, организовала у суботу у Бањалуци.
Постоји неколико кључних закључака који се могу извести из читавог догађаја:
1) Иако је било релативно мало времена за добру припрему и организацију, кристално је јасно да су протести били изузетно добро организовани, са техничког становишта. Скуп је протекао без инцидената, а народ је могао јасно и гласно да изрази негодовање, првенствено, чини се, општом друштвено-политичком ситуацијом у Републици Српској.
2) Иако се опозиција надала појачањем у виду Ненада Нешића (ДНС) и Горана Селака (СПС), то се није десило, а судећи по пулсу народа, више би били појачани да поменуте двојице није ни било ту. Сви су имали прилику да виде велико негодовање народа када је на бину изашао један, па други. На све то, Нешић се није могао ни исконтролисати, па је приликом силаска са бине пријетио рођеном брату лидера Покрета правде Озрену Пердуву.
3) Далеко највећу подршку у опозиционом дијелу народа има народни посланик Небојша Вукановић, који је добио овације као да се вратио са Олимпијаде кући са олимпијским златом. Народ је клицао у трансу када је Вукановић изашао да држи говор у сред Бањалуке, иако је познато да је овај политичар из Требиња. То је с једне стране и лекција осталим опозиционарима, првенствено градоначелнику Бањалуке, да нешто у својој политици треба да мијења. Када један народни посланик из Требиња очигледно ужива драстично већу подршку у народу него градоначелник у чијем се граду протест одвијао, то само за себе много говори.
4) Препирке око бројности људи који су дошли у Бањалуку су и више него бесмислене. Да ли се ради о 8, 10, 15 хиљада није претјерано важно. Оно што је важно јесте да се сваки од тих људи појавио својом вољом и није био уцјењен радним мјестом или будућим запослењем.
5) Највећа мана коју је опозиција направила јесте што није ваљано искристалисала захтјеве протеста и то промовисала. Изузев чињенице да је иницијална каписла за протесте била БН телевизија, широј јавности је остало готово непознато који су захтјеви изнесени на протесту.
6) Свако ко мисли да је изласком на протесте „завршио ствар“ и да ће ова власт да „падне“ сама од себе, грдно се вара. До избора је још много времена, а ко познаје политичке прилике у Републици Српској, до сада је требало да апсолвира чињеницу да се Милорад Додик и његов режим ни у једном тренутку не смију подцијенити. Баш супротно, сада када су можда и најслабији, биће нарочито ангажовани и вјероватно неће презати пуно у жељи да сачувају власт.
Како ће опозиција да ријеши проблем звани Селак/Нешић остаје да се види. Времена до избора јесте много, али народ губи стрпљење.
Рестарт Српска