Можемо слободно да кажемо да је претходну недељу у РС обележила иницијатива Вукоте Говедарице за усвајање „Декларације о заштити Општег оквирног споразума за мир у БиХ (Дејтонски мировни споразум) и убрзаног пута ка ЕУ, као стратешким циљевима Републике Српске“. Говедарица је у образложењу наводио да је прави тренутак да се разговара о заштити Дејтонског мировног споразума и европској будућности, као значајним интересима Републике Српске. Такође, као кључни разлог зашто је ова декларација потребна баш у овом тренутку наводио је резолуцију усвојену у Европском парламенту којом се дефинишу додатна федерализација БиХ, што за Српску не би било прихватљиво. Са друге стране представници власти у РС су одмах навели да неће подржати предложену декларацију (СНСД и ДНС) и наводили су суштинске мањкавости у истој.
Према мом мишљењу, и власт и опозиција су нас све заједно замајавали целе недеље, а ништа паметно и корисно нисмо чули. И једна и друга страна су направиле неколико фундаменталних грешака. У овом кратком тексту издвојили би три основне грешке опозиције и две основне грешке власти у РС.
Грешке које је направила опозиција, а пре свега Вукота Говедарица и СДС који су били и предлагачи резолуције су:
- На нивоу принципа – тражи се заштита Дејтонског споразума а самим тим и највишег законодавног акта земље – Устава БиХ – што је само по себи контрадикторно. Наиме, самим тим што тај Устав постоји и што је тренутно важећи, обавезује апсолутно све (од грађана до политичара и институција) да га морају поштовати и да се морају понашати у складу са њим. Свако кршење Устава је повреда највишег законодавног акта у земљи и због тога се иде у затвор. Без обзира да ли ви донели или не овакву или било какву другу декларацију, Устав сваке земље мора да се поштује. Барем до оног тренутка док је он важећи. Уколико из ове перспективе посматрамо декларацију видимо да је њена сама суштина упитна и дискутабилна, јер цела ствар изгледа управо овако: Доноси се неки подзаконски акт (декларација у овом случају) у НС РС који се односи на заштиту највишег законодавног акта у земљи. Сама та идеја је контрадикторна. Нема потребе доносити било какав подзаконски акт који обавезује на поштовање највишег правног акта у земљи. Устав се мора поштовати и онај ко га крши би морао да иде у затвор. То је у суштини владавина права и правна држава, за коју би сви требали да се залажемо.
- Зашто се пре упућивања предлога резолуције у НС РС није тражио консензус са другим политичким партијама у РС? На овај начин опозиција прави исте грешке као и власт, јер се утркује са њима ко ће се представити као већи и бољи заштитник националних интереса. Због тога нас опозиција само учвршћује у уверењу да се не разликује од власти јер се понаша на исти начин као и власт. Сетимо се само закључака које је НС РС усвојила пре само месец дана о Бакировој ревизији. Тада је власт направила исту грешку као и опозиција сада, јер се претходно нису консултовали једни са другима и изашли са усаглашеним текстом о закључцима. Овакво понашање је у најмању руку неозбиљно и недопустиво. Они су представници овог народа и од њих тражимо да се понашају одговорно и озбиљно. А ово понашање више личи на пијацу и на то ко ће кога више и боље да превари. На овај начин се урушава углед и Скупштине као најзначајније институције РС.
- Један од основних ставова представника Савеза за промјене је био тај да је ова декларација усмерена на одговор политичким центрима моћи који покушавају да изврше промену Дејтонског мировног споразума. У овом контексту се наводила иницијатива о федерализацији БиХ пред Европским парламентом. Мислимо да је овај став поприлично дискутабилан из неколико разлога. Чак и да иницијатива о федерализацији БиХ пред Европским парламентом значи најаву одустајања од Дејтонског споразума, као што су нас убеђивали представници Савеза за промјене, то није званични став ЕУ и сигурно, барем за сада, није став већине у оквиру ЕУ. Даље, можемо поставити питање да ли ико од представника Савеза за промјене мисли да би у случају промене става ЕУ о Дејтонском споразуму и формирања новог уставног аранжмана у БиХ, било каква декларација усвојена у НС РС могла утицати на промену њихових политика? Не тврдећи да се унутар одређених центара моћи у свету не разговара и не припрема терен за постепену промену Дејтонског мировног споразума, нити да треба да будемо пасивни и да немо посматрамо шта се све на том пољу дешава. Не, управо је супротно, потребно је пратити сва дешавања и евентуалне промене политика великих према БиХ, али нам оваква декларација сигурно неће нимало помоћи. Поготову не припремљена на овај начин, без претходног широког консензуса и договора не само свих најзначајнијих политичких партија, него и шире друштвене и академске заједнице. Тек у случају званичне промене политике, у овом случају ЕУ, према Дејтонском мировном споразуму који је основа на коме почива БиХ, имало би смисла доносити овакву врсту декларација, али уз широку друштвену расправу и јединство свих важнијих политичких субјеката у РС.
Грешке које је починила власт приликом критика предложене декларације:
- Власт је критиковала суштину и садржај документа а да га претходно није детаљно и темељно прочитала. Сва критика власти је била паушална, површна и без имало везе са самом суштином написаног у декларацији. Анализирајући недавни интервју председника РС Милорада Додика није примјетна нити једна тачка која се разликује у његовом интервјуу и оног што је написано у декларацији. Али су посланици СНСД очигледно преспавали интервју свог председника.
- Грешка у погледу недоследности политике коју води СНСД. Друга тачка критике СНСД се односила на то да предлагач (СДС и Вукота Говедарица) није обавестио и остале политичке партије у НС РС како би се донео један јединствен документ који би подржали сви у Скупштини. Овај став је апсолутно исправан. Али, господо драга, па зар управо ви нисте, пре нешто више од месец дана, донели закључке о Бакировој ревизији, а да претходно нисте консултовали представнике опозиције. Где вам је тада била ова памет коју имате данас када са потпуним правом критикујете предлагача јер вас претходно није консултовао. Да сте ви тада консултовали опозицију и донели заједничке закључке, у овом тренутку бисте имали пуно морално право да их критикујете за њихов пропуст јер се нису консултовали са вама. Пошто сте ви то урадили пре месец дана, само сте дали пример опозицији како не треба да се ради. На жалост свих нас, они су урадили управо онако како су научили од вас.
Велизар Антић