Зашто Српска не би била мотор покретач "venture capital" фондова у региону?

Зашто Српска не би била мотор покретач "venture capital" фондова у региону?

Зашто Српска не би била мотор покретач “venture capital” фондова у региону?

Да ли сте икада чули за "venture capital" фондове? Да ли сте чули за неку фирму која је изграђена из ове врста фонда? Сви смо, наравно, чули за Гугл или Амазон, али ријетко ко зна да су управо ове фирме настале из ВК фондова. ВК фондови (или како се некада код нас преводи: фондови ризичног капитала) представљају фондове финансиране од стране привредника, већих банака, богатих породица, али и од индивидуалаца и државе, који улажу капитал у иновације, али не у форми кредита него у форми куповине дионица, обично чекајући дужи временски период да би им се инвестиција исплатила. Тако је Гуглу требала читава деценија да почне да "зарађује" новац, али су зато сви они који су у раној фази препознали Гугл као потенцијално исплативу иновацију у коју су уложили новац, данас људи који за новац уопште не брину јер га имају и превише.

У цијелој БиХ, па и у већем дијелу Балкана, не постоје фондови који су слични ВК фондовима, односно који благонаклоно и дугорочно гледају на иновације. Примјера ради, банке не финансирају иновације, јер оне просто захтијевају циркулацију капитала како би могле кредит/дуг да наплате, а паралелно траже и одређен колатерал како би се осигурале од евентуалног лошег пласмана новца. Да ли држава финасира иновације? Можда би неки политичари на власти дали потврдан одговор, али сви можемо да видимо да се на простору Балкана појављује веома мали, скоро безначајан број иновација.

Зашто онда Република Српска не би била мотор покретач ВК фондова у региону?

Искрено, не постоји нити један једини разлог да не буде, али да би Српска била носилац, морала би озбиљно, без партијске интервенције, да креира један овакав фонд, који би финансирала минимално са 30-40 одсто новца. Осталу количину новца и самим тим моћ одлучивања требало би да обезбиједе привредници и други фондови за улагања. Зашто држава не треба да управља једним оваквим фондом? Па, зато што тамо гдје држава управља новцем јавља се већа склоност ка корупцији. Такође, поставља се логично питање, како би канцеларијски бирократа, који управља новцем који није његов, могао да препозна иновацију боље од привредника који је уложио свој новац у ВК фонд? Ако дате странцу на улици 10 КМ да купи поклон за вашу пријатељицу коју он не познаје, логично је да ће странац за 10 КМ купити било шта, не гледајући омјер цијене и квалитета. Зато ћете ви када треба да купите поклон вашем пријатељу или пријатељици, итекако гледати да му за новац којим располажете купите производ чији квалитет одговара том новцу.

ВК фондови представљају фондове који улажу новац у старт-ап предузећа, у идеје које још нису етаблиране, али у којима се може препознати потенцијал за стварање нове вриједности. Када новац пређе из руке у руку, сви власници фонда дијеле одговорност, било за успјех, било за неуспјех своје инвестиције. Фондови ризичног капитала, како им и само име каже, представљају изузетно ризичне фондове, али без ризика нема ни иновација. Сматра се да је успјешан ВК фонд онај који од двадесет пласираних инвестиција, на три оствари успјех. 

Дакле, као што је већ речено, ВК фонд не даје кредите, него умјесто тога добија удио у власништву. Он такође не узима годишњи профит неке фирме, него његове дионице расту на тржишту уколико фирма добро послује. ВК фонд зарађује на расту вриједности капитала, а не на профиту! 

Оно што је посебно интересантно јесте да овакви типови фондова нису искључиво (иако јесу предоминантно) фокусирани на технолошке иновације. Још један добар примјер за то јесте амерички Старбакс.

И на крају, вриједи рећи да је и Никола Тесла, један од највећих умова свих времена, своје иновације финансирао управо преко ових фондова. Вријеме је и да наша земља напокон почне да обраћа пажњу на иновације!

 

Стефан Благић

 

 

 

Facebook Comments

Close