Transformacija Milorada Dodika

Transformacija Milorada Dodika

Transformacija Milorada Dodika

 

Milorad Dodik je u interjuu za televiziju FACE izneo nekoliko stavova koji su suprotni od onih koje je do sada zastupao i za koje se zalagao. Zbog toga možemo da postavimo nekoliko pitanja. Prvo pitanje je da li je na sceni promena politike Milorada Dodika kada je u pitanju najavljivani referendum o nezavisnosti Republike Srpske? Drugo pitanje je zašto je Dodik baš sada odlučio da promeni svoju politiku?

Prvo pitanje je povezano sa zvaničnim stavom SNSD-a gde u Deklaraciji koju je ova politička partija usvojila na petom Saboru u aprilu 2015. godine stoji: „Ukoliko do kraja 2017. godine ne bude vidljivih procesa i mjerljivih rezultata uspostavljanja pozicija Republike Srpske u skladu sa Aneksom 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma, Narodna Skupština Republike Srpske treba u toku 2018. godine raspisati referendum o samostalnom statusu Republike Srpske.“ Na osnovu ovog vidimo da je zvanična politika SNSD-a suprotna od stavova koje iznosi njen predsednik. Da li je izjava Dodika da se odustaje od referenduma nagoveštaj promene politike i samog SNSD-a, ili će pod pritiskom zvaničnog stava stranke, Dodik morati da menja svoj stav, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, ove dve politike su u ovom trenutku suprotne i vrlo brzo će morati da se usklade. Poznajući karakter svih političkih partija na ovim prostorima jasno je da će SNSD morati da odstupi od zvanične politike i usvojene Deklaracije i da zauzme potpuno drugi pravac što se tiče referenduma o nezavisnosti RS.

Drugo pitanje je mnogo zanimljivije a tiče se trenutka obelodanjivanja da se odustaje od tvrdog stava da se ide na referendum o nezavisnosti Republike Srpske 2018. godine. Odgovor na ovo pitanje nas vodi u tri pravca.

Prvi pravac se odnosi na relaciju Dodik-SAD. Ovde možemo da postavimo pitanje da li je Milorad Dodik mnogo ozbiljnije, nego što je to pokušao da predstavi javnosti, shvatio upozorenje iz Vašingtona i stavljanje na crnu listu kao neku vrstu žutog kartona koji je dobio od SAD-a. Milorad Dodik jako dobro zna kako mogu da prođu oni koji se otvoreno suprotstavljaju volji najjačeg svetskog policajca. Mi ćemo samo podsetiti da prolaze upravo onako kako je prošao Nikola Poplašen kada je smenjen sa funkcije predsednika Republike Srpske jer nije hteo da predloži upravo Milorada Dodika za predsednika Vlade RS. A kao što znamo Dodik je tada bio miljenik SAD-a i Zapada i na njihovo insistiranje je postao predsednik vlade RS.

Drugi pravac se tiče odnosa sa Aleksandrom Vučićem. Jasno je da se u ovom trenutku Vučić doživljava kao jedan od najznačajnijih političkih lidera u celom regionu. Razgovor koji je Dodik vodio sa Vučićem u Sarajevu pre desetak dana je bio sve osim prijateljskog. Naime, još na referendum o Danu Republike Srpske, Beograd je zažmurio na jedno oko i nije sa mnogo simpatija gledao na njega. Ali je jasno stavio do znanja da bi referendum o nezavisnosti RS bio prelazak crvene linije koju Beograd ne bi mogao i ne bi smeo da podrži. Ovaj stav Beograda je Dodiku postajao sve više jasniji kako se približavalo vreme njegovog održavanja. U intervjuu koji smo naveli Dodik je izjavio da je sa Vučićem „oko referenduma imao različite pozicije“. Zbog toga je moguće da je Dodik izabrao upravo ovaj trenutak da polako priprema svoje birače da od referenduma o nezavisnosti RS ipak neće biti ništa. Na ovom mestu bi mogli još da osvetlimo i odnos između Vučića i Dodika koji postoji još od vremena kada je Dodik na prošlim izborima za predsednika Srbije podržao Borisa Tadića. Ta podrška je bila potpuno nepotrebna i jasno je pokazala koliko kontraproduktivna može da bude jedna potpuno pogrešna dnevno-politička odluka, ali je to tema za drugi tekst.

Treći pravac odgovora na pitanje o trenutku promene politike u vezi sa referendumom o nezavisnosti RS je najmanje verovatan i tiče se zaista želje Milorada Dodika da okrene novi list i počne da se ponaša odgovorno i da zajedno sa ostalim vodećim političarima u BiH počne da rešava svakodnevne probleme naroda. To bi zaista bilo osveženje za razliku od dosadašnjeg ponašanja političara koji su svakodnevno fabrikovali nove afere i krize, najčešće potpuno nepotrebne, koje ništa pametno i dobro nisu donele onima koji su ih izabrali na funkcije. Na ovaj pravac u razmišljanju nas navode izjave Dodika u istom intervjuu da je „spreman da se odrekne svake politike koja bi mogla da izazove nasilje“, da se „stvari u BiH moraju rešavati dijalogom“, da „razlaz u BiH mora da bude na miran način“, da nije „avanturista, niti želi da uvede RS u avanturu“ da se „zalaže za dijalog koji bi mogao ovde da utvrdi mir“. Sve ove izjave apsolutno podržavam i sam se za njih zalažem. Međutim, političare treba ocenjivati na osnovu onog što rade, a ne na osnovu onog što pričaju. Ostaje nam da vidimo da li će ove reči Dodik da sprovodi i u svojoj politici ili će ostati samo lepe želje a od njihove realizacije neće biti ništa.

U svakom slučaju, ma koji od ova tri pravca odgovora na pitanje promene politike Milorada Dodika bio dominantan, ili svi zajedno uticali na ovu promenu, možemo je označiti kao pozitivan iskorak u promeni politike sukoba i dizanja nacionalnih tenzija. Potrebno je samo do kraja ispratiti i sprovođenje u delo ovih reči predsednika Dodika, jer smo svedoci da je on često menjao svoju politiku u zavisnosti od dnevno-političkih prilika i međunarodnih odnosa. Kao što smo već i naveli, Dodik je na vlast i došao jer je bio miljenik Zapada i čovek koji je opisivan kao neko ko može da „urazumi“ srpski narod, a trenutno ima žuti karton od tog istog Zapada.

Velizar Antić

Facebook Comments

Close