„TAKOZVANI“ JAVNI SERVIS RTRS

„TAKOZVANI“ JAVNI SERVIS RTRS

Pravo na slobodu izražavanja, uključujući i pravo na slobodu informacija, jedno je od osnovnih ljudskih prava. Ostvarivanje ovog prava jedan je od stubova za uživanje i svih ostalih prava koje pojedinac ima u određenom društvu. Ovo pravo je od posebnog značaja u našem društvu u kome imamo slabo razvijenu demokratiju, političku kulturu građana na jako niskom nivou, bahatu političku „elitu“ koja koristi neobaveštenost građana o sopstvenim pravima kako bi i dalje zadržala sve povlastice vladajućeg položaja. Takođe, sloboda izražavanja i pravo na slobodu informacija ključno je za razvoj dva temeljna principa za koja se zalaže udruženje Restart Srpska, a to su transparentnost i odgovornost.

Jednu od najznačajnijih uloga, a samim tim i odgovornost, za informisanje građana u Republici Srpskoj ima Javni servis RTRS. Međutim, da mnoge stvari ne funkcionišu kako bi trebalo vezano za RTRS navešćemo kroz analizu tri primera: 1. Izveštaj o radu koji je RTRS poslao u Narodnu Skupštinu RS, 2. problemi vezani za RTV taksu i 3. problemi vezani za uređivačku politiku Javnog servisa.
Kada govorimo o Izveštaju o radu koji je RTRS podneo Narodnoj Skupštini RS koristićemo se kritikama koje je uputio Predsednik Narodne Skupštine RS Nedeljko Čubrilović decembra 2016. godine. Jedna od osnovnih kritika tiče se transparentnosti u radu na koju mi kao Udruženje insistiramo. Prvi primer pokušaja RTRS da prikrije podatke koje javnost mora da zna vezani su za sporove sa drugim subjektima kao i za vrednosti tih sporova. Postavljamo pitanje zašto su prećutana imena subjekata sa kojima je RTRS u sporu. Radi se o javnom preduzeću i ono je u neku ruku preduzeće svih građana RS, samim tim svi građani imaju pravo da znaju ko je oštetio naš Javni servis i kako je do toga došlo. Drugi primer nepoštovanja principa transparentnosti u Izveštaju jesu navodi broja stalno zaposlenih radnika, ali se ne navodi broj radnika koji po raznim ugovorima primaju platu od RTRS – a, a ta razlika se kreće oko 300 radnika. Pošto se radi o Javnom servisu svih nas, potrebno je u sledećim Izveštajima koji će se podnositi NSRS, navesti sve one koji primaju platu od RTRS, bez obzira da li su stalno zaposleni ili primaju plate po raznim drugim ugovorima. Treći primer koji navodimo odnosi se na prihode od zakupa relejnih objekata trećim licima, gde se ne vidi o kojim licima je reč i o kojim iznosima se radi. Naš stav je da javnost mora da bude obaveštena o svakom ugovoru koji RTRS potpisuje sa svim subjektima.
Kada je o samom poslovanju i rukovođenju RTRS-om reč najbolje govori Izveštaj nezavisnog revizora koji je dao mišljenje sa rezervom. Ovakvo mišljenje je dato 31. decembra 2015. jer su „kratkoročne obaveze veće od tekuće imovine za 4 miliona 654 hiljada i 141 marku. Ova činjenica ukazuje na postojanje značajne neizvesnosti koja može da izazove sumnju u odnosu na sposobnost preduzeća da posluje po načelu stalnog poslovanja.“ Ovde se u potpunosti slažemo sa mišljenjem Predsednika NSRS Čubrilovića koji je naveo da je u „Izveštaju revizora mogla da stoji i negativna ocena, ili neocenjen, što je još gora opcija od negativne ocene.“ Takođe, kada je o poslovanju RTRS reč navodi se da su poslovni prihodi u 2015. manji za 20% u odnosu na 2014. godinu. Sve ovo nam govori da oni ljudi koji u ovom trenutku rukovode Javnim servisom ne rade svoj posao onako kako bi trebalo.
Druga teza koju analiziramo kada govorimo o RTRS jesu podaci vezani za RTV taksu. Naime, prema Zakonu o Javnom RTV sistemu BiH usvojenom maja 2005. godine na sednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine kojom je predsedavao Nikola Špirić i Zakona o Radio-Televiziji Republike Srpske usvojenim maja 2006. godine na sednici Narodne Skupštine RS kada je Predsednik NSRS bio Igor Radojičić uvedena je RTV taksa. Ovim Zakonima je utvrđeno da se naplata RTV takse vrši na celoj teritoriji BiH a da RTRS pripada 25% od ukupno naplaćenih sredstava. Pored toga što je na ovaj način prenesena još jedna nadležnost sa Republike Srpske na centralni BiH nivo, što je urađeno glasovima SNSD poslanika, građani Republike Srpske su u 2015. godini došli u situaciju da finansiraju Federalnu Televiziju. Pitate se kako je to moguće? Moguće je zbog toga što je prema podacima Zavoda za statistiku u 2015. godini iz Republike Srpske trebalo da bude naplaćeno 33.758.698 maraka, a u Federaciji BiH 66.465.261. marka, što sve ukupno iznosi oko 100.000.000 maraka. Od ovog iznosa je, prema usvojenim Zakonima, predviđeno 50% sredstava za BHRT, 25% za RTRS i 25% za RTFBiH. Međutim, ukupno naplaćena taksa u 2015. godini je sledeća: u Republici Srpskoj je naplaćeno 21.302.775 maraka a u Federaciji BiH 19.405.000, što sve ukupno iznosi oko 40.000.000 maraka. Na punjenje kase za RTV pretplatu iz RS bi trebalo da dolazi oko 34% sredstava, međutim prema navedenim podacima jasno je da je zajednička kasa za RTV pretplatu napunjena sa oko 52% iz RS. Očigledno je da je naplata RTV takse mnogo bolja na teritoriji RS nego u Federaciji, a novac od ukupne naplate se deli na taj način što RTRS dobije 25%. Najblaže rečeno, ovaj način raspodele sredstava nije pošten i ide na veliku štetu Republike Srpske i RTRS. Ovde možemo još jednom da podsetimo da su za ove zakone glasali poslanici SNSD koji se žestoko protive prenosu nadležnosti sa RS na centralni BiH nivo, a upravo su oni bili ti koji su u ovom konkretnom slučaju žestoko oštetili Javni servis RTRS i samu RS. Rešenje za ovaj problem jeste u ispravci Zakona koji su usvojeni gde bi se našao model da ona sredstava koja su prikupljena na teritoriji RS prvo budu raspodeljena RTRS-u a tek onda da se puni zajednička kasa.
Treća teza koju obrađujemo u tekstu odnosi se na probleme vezane za uređivačku politiku Javnog servisa. U članu 7. Zakona o RTRS piše „Osnovni zadatak i obaveza RTRS jeste da, plasmanom raznovrsnih i verodostojnih informacija, istinito informiše javnost o političkim, privrednim, socijalnim, zdravstvenim, kulturnim, obrazovnim, naučnim, verskim, ekološkim, sportskim i drugim događajima, podstiče demokratske procese, osigura odgovarajuću zastupljenost nepristrasnih vesti i programa o aktuelnim dešavanjima, u udarno i u drugo vrijeme, informativnog, kulturno-umetničkog, obrazovnog, dečijeg, sportskog i zabavnog programa, kao i da programi najvišeg kvaliteta budu dostupni javnosti Republike Srpske.“
Analizirajući najvažnije informativne emisije Javnog servisa očigledno je da se najgrublje krši upravo ovaj član Zakona o RTRS, jer se emituju vesti koje su izrazito pristrasne i idu u korist vlasti u RS. Dovoljno je navesti samo kvalifikaciju koju urednici RTRS-a koriste kada komentarišu opoziciju. Naime, za „Savez za promene“ se obavezno koristi termin „takozvani“ „Savez za promene“. Gospodo urednici! Za ovakav profesionalni propust biste pali na ispitu na osnovnim studijama novinarstva. Gde je vaš problem? Problem je u tome što vi na opoziciju gledate kao na neprijatelja koga treba pobediti po svaku cenu i ne birajući sredstva. U ovoj borbi kršite stub na kome sedite a to je upravo Zakon o RTRS i tačka 7. ovog Zakona.

Može vam neko biti protivnik u političkoj areni i možete da se ne slažete sa njim po mnogim pitanjima, ali vi ne smete da dajete vrednosne kvalifikacije svojih političkih protivnika čak ni kada se sa njima ne slažete u mišljenju. Ne smete, jer ste vi Javni servis svih građana u RS, jer svoje plate dobijate i od poreza koji se odbijaju i pripadnicima opozicije, ma koliko oni vama mrski bili. Ovaj termin „takozvani“ se u uređivačkoj politici RTRS-a koristi ne samo za opoziciju već i za sve one koga urednici označe kao neprijatelja. Ukoliko ste propustili lekcije etičkog u novinarstvu pogledajte neke od informativnih emisija RTS iz Beograda gde se i za terorističku OVK upotrebljava upravo ovaj naziv OVK, bez kvalifikacije „takozvana“.
Javni servis RTRS je jedan od stubova demokratije Republike Srpske i krajnje je vreme da se prestane sa njegovim degradiranjem i urušavanjem zbog nakaradne i pristrasne uređivačke politike. Ovo pišemo kako se sutra kada vi odete sa mesta urednika ne bi ponovila trenutna situacija gde bi neko vas nazivao „takozvani“ bivši urednici. Uvođenjem profesionalne uređivačke politike ostvarili bismo drugo bitno načelo za koje se zalaže Restart Srpska a to je načelo odgovornosti.

Velizar Antić

Facebook Comments

Related Articles

Close