„ТАКОЗВАНИ“ ЈАВНИ СЕРВИС РТРС

„ТАКОЗВАНИ“ ЈАВНИ СЕРВИС РТРС

Право на слободу изражавања, укључујући и право на слободу информација, једно је од основних људских права. Остваривање овог права један је од стубова за уживање и свих осталих права које појединац има у одређеном друштву. Ово право је од посебног значаја у нашем друштву у коме имамо слабо развијену демократију, политичку културу грађана на јако ниском нивоу, бахату политичку „елиту“ која користи необавештеност грађана о сопственим правима како би и даље задржала све повластице владајућег положаја. Такође, слобода изражавања и право на слободу информација кључно је за развој два темељна принципа за која се залаже удружење Рестарт Српска, а то су транспарентност и одговорност.

Једну од најзначајнијих улога, а самим тим и одговорност, за информисање грађана у Републици Српској има Јавни сервис РТРС. Међутим, да многе ствари не функционишу како би требало везано за РТРС навешћемо кроз анализу три примера: 1. Извештај о раду који је РТРС послао у Народну Скупштину РС, 2. проблеми везани за РТВ таксу и 3. проблеми везани за уређивачку политику Јавног сервиса.
Када говоримо о Извештају о раду који је РТРС поднео Народној Скупштини РС користићемо се критикама које је упутио Председник Народне Скупштине РС Недељко Чубриловић децембра 2016. године. Једна од основних критика тиче се транспарентности у раду на коју ми као Удружење инсистирамо. Први пример покушаја РТРС да прикрије податке које јавност мора да зна везани су за спорове са другим субјектима као и за вредности тих спорова. Постављамо питање зашто су прећутана имена субјеката са којима је РТРС у спору. Ради се о јавном предузећу и оно је у неку руку предузеће свих грађана РС, самим тим сви грађани имају право да знају ко је оштетио наш Јавни сервис и како је до тога дошло. Други пример непоштовања принципа транспарентности у Извештају јесу наводи броја стално запослених радника, али се не наводи број радника који по разним уговорима примају плату од РТРС – а, а та разлика се креће око 300 радника. Пошто се ради о Јавном сервису свих нас, потребно је у следећим Извештајима који ће се подносити НСРС, навести све оне који примају плату од РТРС, без обзира да ли су стално запослени или примају плате по разним другим уговорима. Трећи пример који наводимо односи се на приходе од закупа релејних објеката трећим лицима, где се не види о којим лицима је реч и о којим износима се ради. Наш став је да јавност мора да буде обавештена о сваком уговору који РТРС потписује са свим субјектима.
Када је о самом пословању и руковођењу РТРС-ом реч најбоље говори Извештај независног ревизора који је дао мишљење са резервом. Овакво мишљење је дато 31. децембра 2015. јер су „краткорочне обавезе веће од текуће имовине за 4 милиона 654 хиљада и 141 марку. Ова чињеница указује на постојање значајне неизвесности која може да изазове сумњу у односу на способност предузећа да послује по начелу сталног пословања.“ Овде се у потпуности слажемо са мишљењем Председника НСРС Чубриловића који је навео да је у „Извештају ревизора могла да стоји и негативна оцена, или неоцењен, што је још гора опција од негативне оцене.“ Такође, када је о пословању РТРС реч наводи се да су пословни приходи у 2015. мањи за 20% у односу на 2014. годину. Све ово нам говори да они људи који у овом тренутку руководе Јавним сервисом не раде свој посао онако како би требало.
Друга теза коју анализирамо када говоримо о РТРС јесу подаци везани за РТВ таксу. Наиме, према Закону о Јавном РТВ систему БиХ усвојеном маја 2005. године на седници Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине којом је председавао Никола Шпирић и Закона о Радио-Телевизији Републике Српске усвојеним маја 2006. године на седници Народне Скупштине РС када је Председник НСРС био Игор Радојичић уведена је РТВ такса. Овим Законима је утврђено да се наплата РТВ таксе врши на целој територији БиХ а да РТРС припада 25% од укупно наплаћених средстава. Поред тога што је на овај начин пренесена још једна надлежност са Републике Српске на централни БиХ ниво, што је урађено гласовима СНСД посланика, грађани Републике Српске су у 2015. години дошли у ситуацију да финансирају Федералну Телевизију. Питате се како је то могуће? Могуће је због тога што је према подацима Завода за статистику у 2015. години из Републике Српске требало да буде наплаћено 33.758.698 марака, а у Федерацији БиХ 66.465.261. марка, што све укупно износи око 100.000.000 марака. Од овог износа је, према усвојеним Законима, предвиђено 50% средстава за БХРТ, 25% за РТРС и 25% за РТФБиХ. Међутим, укупно наплаћена такса у 2015. години је следећа: у Републици Српској је наплаћено 21.302.775 марака а у Федерацији БиХ 19.405.000, што све укупно износи око 40.000.000 марака. На пуњење касе за РТВ претплату из РС би требало да долази око 34% средстава, међутим према наведеним подацима јасно је да је заједничка каса за РТВ претплату напуњена са око 52% из РС. Очигледно је да је наплата РТВ таксе много боља на територији РС него у Федерацији, а новац од укупне наплате се дели на тај начин што РТРС добије 25%. Најблаже речено, овај начин расподеле средстава није поштен и иде на велику штету Републике Српске и РТРС. Овде можемо још једном да подсетимо да су за ове законе гласали посланици СНСД који се жестоко противе преносу надлежности са РС на централни БиХ ниво, а управо су они били ти који су у овом конкретном случају жестоко оштетили Јавни сервис РТРС и саму РС. Решење за овај проблем јесте у исправци Закона који су усвојени где би се нашао модел да она средстава која су прикупљена на територији РС прво буду расподељена РТРС-у а тек онда да се пуни заједничка каса.
Трећа теза коју обрађујемо у тексту односи се на проблеме везане за уређивачку политику Јавног сервиса. У члану 7. Закона о РТРС пише „Основни задатак и обавеза РТРС јесте да, пласманом разноврсних и веродостојних информација, истинито информише јавност о политичким, привредним, социјалним, здравственим, културним, образовним, научним, верским, еколошким, спортским и другим догађајима, подстиче демократске процесе, осигура одговарајућу заступљеност непристрасних вести и програма о актуелним дешавањима, у ударно и у друго вријеме, информативног, културно-уметничког, образовног, дечијег, спортског и забавног програма, као и да програми највишег квалитета буду доступни јавности Републике Српске.“
Анализирајући најважније информативне емисије Јавног сервиса очигледно је да се најгрубље крши управо овај члан Закона о РТРС, јер се емитују вести које су изразито пристрасне и иду у корист власти у РС. Довољно је навести само квалификацију коју уредници РТРС-а користе када коментаришу опозицију. Наиме, за „Савез за промене“ се обавезно користи термин „такозвани“ „Савез за промене“. Господо уредници! За овакав професионални пропуст бисте пали на испиту на основним студијама новинарства. Где је ваш проблем? Проблем је у томе што ви на опозицију гледате као на непријатеља кога треба победити по сваку цену и не бирајући средства. У овој борби кршите стуб на коме седите а то је управо Закон о РТРС и тачка 7. овог Закона.

Може вам неко бити противник у политичкој арени и можете да се не слажете са њим по многим питањима, али ви не смете да дајете вредносне квалификације својих политичких противника чак ни када се са њима не слажете у мишљењу. Не смете, јер сте ви Јавни сервис свих грађана у РС, јер своје плате добијате и од пореза који се одбијају и припадницима опозиције, ма колико они вама мрски били. Овај термин „такозвани“ се у уређивачкој политици РТРС-а користи не само за опозицију већ и за све оне кога уредници означе као непријатеља. Уколико сте пропустили лекције етичког у новинарству погледајте неке од информативних емисија РТС из Београда где се и за терористичку ОВК употребљава управо овај назив ОВК, без квалификације „такозвана“.
Јавни сервис РТРС је један од стубова демократије Републике Српске и крајње је време да се престане са његовим деградирањем и урушавањем због накарадне и пристрасне уређивачке политике. Ово пишемо како се сутра када ви одете са места уредника не би поновила тренутна ситуација где би неко вас називао „такозвани“ бивши уредници. Увођењем професионалне уређивачке политике остварили бисмо друго битно начело за које се залаже Рестарт Српска а то је начело одговорности.

Велизар Антић

Остави коментар

comments

Related Articles

Close