Шта даље?

Шта даље?

Шта даље?

Политика Републике Српске усмјерена на обуздавање новог вируса не разликује се драстично од политика које су увеле друге земље на свијету. Једина битна разлика коју треба истаћи је увођење ванредног стања, које је примарно имало за циљ реализацију буџетских акробација које се не би могле спровести (бар не у законском оквиру) да није дошло до увођења ванредног стања.

Економија Републике Српске није једина у проблему, у проблему су све свјетске економије које су захваћене појавом новог вируса. Како Мухамед Ел Ериан (амерички бизнисмен и главни економски савјетник у Алијанцу) добро примјећује, у тренутку избијања пандемије чак и много јаче економије попут италијанске или јапанске нису биле спремне да се ухвате у коштац са много мањим проблемима и потресима него што је то корона вирус.

Посебна карактеристика девастације економије узроковане појавом КОВИД-19 је та да она уједно и истовремено омета и понуду и потражњу на тржишту, што је дешавање које је потпуно неуобичајно за развијене земље. Сектор по којем можда и најбоље можете да примијетите економску разорност корона вируса је авио-индустрија. У Српској ће се нарочито видјети пад индустријске производње, што због немогућности набавке репроматеријала, што због немогућности да се пласирају готови производи због затворености иностраног тржишта. 

Свима нам је јасно да иницијална (здравствена) фаза суочавања са вирусом, која је имала за циљ спасавање живота, сада представља озбиљну пријетњу економији из простог разлога што изолација и одсуство комуникације нису у синхронизацији са економским растом и развојем. Дакле, што дуже траје изолација, више ће економских сектора нестајати. Један за другим, веома брзо.  

Посебно ће интересантно бити да се види како ће финансијски и берзански сектор реаговати, јер су се многи инвеститори годинама протезали дуже него што су заиста дуги, а док је на самом улазу у кризу банкарски сектор одисао профитом (нпр. банке у Србији су само у прошлој години забиљежиле профит од преко 700 милиона евра), како који дан одмиче, све чешће гледамо увођење мјера које се тичу ограничења подизања готовине.  И док ће и једни и други почети да врше притисак на доносиоце одлука да врате функционалност тржишту, овим ће се потезима истовремено ризиковати „обрнута контаминација“, односно финансијска (не)стабилност. И док ће неке земље несумњиво и мимо сваке контроле штампати новац без икаквог покрића и упумпавати га у финансијски сектор, огромна већина других неће имати ту привилегију.

Међу огромном већином је и Република Српска односно Босна и Херцеговина. У први мах и у првој фази, Република Српска је предузела можда и најбоље мјере заштите у региону и то је за сваку похвалу. „Кољено“ заразе је спљоштено, а здравствени систем, иако пренапрегнут, још увијек није близу тачке кључања. То је логично јер, како рече један њемачки доктор и (бивши) политичар, владе ће учинити све да заштите људске животе, а ако након тога систем колабира, политичари ће прати руке и говорити како су учинили све што је у том тренутку било могуће. Исто као доктори који, докад год користе прописану, уџбеничку терапију, а пацијент им на крају подлегне, кривица неће бити њихова јер су радили све по прописима. На тај начин се свим владама, односно политичарима, смијеше нови мандати.

Шта је потребно урадити?

Дошао је тренутак да се почну уводити тактичке, а затим и стратешке економске промјене. Да будем искрен, тај тренутак је био одмах по појави вируса у земљи, али узимајући у обзир релевантност интервенција, јасно је да је свим владама, па тако (углавном) и оним у БиХ, приоритет био чување живота.

Међутим, како пише угледни часопис „The Economist“ тренутно је већински став јавности да треба да се изолујемо и да су људски животи најважнији. Ипак, како вријеме буде пролазило, све ће више јачати друга идеја, а то је да морамо да се вратимо на послове, чак и када је и даље јасно да ће то довести до претрпавања болница, па чак и могућег умирања људи који би се иначе спасили. Рачуница је једноставна: од заустављања економије можемо да имамо много више фаталних исхода него од самог корона вируса. 

Стога је потребно добро размислити  и развити стратегију о преласку у другу фазу реакције, а то је полако ослобађање тржишта које мора да прати дубока и продорна помоћ државе, односно буџета. Ослобађање тржишта значи баш то – полако и постепено враћање у пређашње стање, односно стање какво је било прије избијања епидемије. Како знамо да млађим и радно способним људима не пријети озбиљна опасност од вируса, те људе је потребно враћати у радно-привредне токове. У исто вријеме и даље је неопходно држати рестриктивну политику према старијој популацији која је нарочито осјетљива и ризична категорија, као и према популацији са нарушеним имунитетом, односно хроничним болесницима (кардиоваскуларним болесницима, дијабетичарима, обољелим од МС-а и сл.). Неће ићи лако, али већ од априла мјесеца многе земље ће да пређу на овај режим из већ наведеног разлога. Ми ту не треба да будемо изузетак.

Првобитне мјере Владе РС усмјерене ка опоравку привреде, попут одгоде плаћања пореза и доприноса су потпуно бескорисне, а могуће и контрапродуктивне, јер за резултат имају само акумулирање дугова, а никако конкретну помоћ. Једина првобитна економска мјера вриједна помена је мораторијум на отплату кредита, који је морао да буде много дужи. Ипак, како је то била само препорука, а не обавеза, банкама је и даље остављена могућност да појединачно одлучују о случајевима по сопственом нахођењу. 

Прави одговор би требало да укључи циљане и благовремене интервенције владе ради заштите најосјетљивијих сегмената друштва, заштите критичних сектора економије и осигурати да финансијска тржишта и даље функционишу правилно. У мјери у којој је то могуће, владе би требало да се суздрже од ослањања на опште алате политике, попут смањења каматних стопа и широког фискалног подстицаја (јер нису баш сви привредници на губитку у тренутној кризи) током ове фазе одговора. Суштински, снижавати каматну стопу на кредите у овом тренутку је потпуно узалудна мјера (што се показало и у САД-у), јер се поставља питање ко би дизао кредите да би улагао у било коју земљу захваћену вирусом у овом тренутку? Да ли ће људи који паничаре због пандемије дизати кредите за нпр. одлазак на море? Ове мјере ће да имају смисла тек након потпуног обуздавања вируса.

Јачање јавно-приватног партнерства (на потпуно транспарентан и искрен начин), пољопривреде, велике државне инфраструктурне инвестиције су стандардан рецепт за опоравак.

Да се разумијемо, о буџетском дефициту који ће државна помоћ проузрoковати у овом тренутку је беспредметно расправљати. О кредитима који ће се дизати, такође. Нити једна једина земља ове године неће моћи да избјегне наведене ствари, а кредити ће бити оправдани само и само ако се помогне привреди, јер ће на тај начин, плаћањем пореза, привреда моћи да се одужи држави у годинама које су пред нама. Застој економије сам по себи неминовно узрокује дефицит, али ако се буде одговорно радило и планирало, постоји шанса да све прође мање болно.

С тим у вези, Зора Видовић је предложила да се мијења Закон о Централној банци БиХ којим би се могло ослободити око 850 милиона марака (куповином обвезница) и убацити у токове система. То не значи штампање новца, како је рекла, јер се ради о томе да ЦБ БиХ има већу девизну покривеност новца, него што тог новца има у оптицају, и то за 850 милиона КМ. Оцијените сами.

Добра вијест је да, како каже Ел Ериан, прави одговор влада, предузећа и појединаца може ограничити надолазећи пад, скратити његово трајање и допринијети оштријем, снажнијем и одрживијем опоравку. 

Стефан Благић

Facebook Comments

Related Articles

Close