Протест - Анализа

Протест - Анализа

Протест – Анализа

У четвртак 27.6. опозиција ће одржати протест у Бањалуци поводом полицијске репресије. Грађани административног центра Српске бивају изложени стравичном притиску припадника МУП-а, а све под плаштом борбе против групе Правда за Давида. С времена на вријеме због тога испаштају и страни држављани, попут Бруне Батинића, који је био изложен не само хапшењу, него и премлаћивању у Полицијској станици Центар, након чега је одлучио да моментално напусти земљу.

Многи грађани на друштвеним мрежама критикују овај потез опозиције, са аргументом да се (опозиција) поново настоји окористити о групу Правда за Давида. Међутим, суштина је да су ови протести, без обзира на намјеру, итекако битни свима нама, из простог разлога што се не смије одћутати на репресију и нарушавање елементарних људских права од стране МУП-а Републике Српске. 

Ипак, скепса грађана је разумљива ако се узму у обзир постизборна дешавања, крађа гласова поврх које је опозиција исувише лако прешла (слично као и куповина посланика 2014.), обећања да се неће улазити у скупштину итд. Напросто, много опозиционих постизборних калкулација довело је до сумње у намјере посланика овог сазива НС РС.

Све у свему, јавност још није сигурна у шта да вјерује и зато је овај текст намијењен појашњавању комплетног процеса. Ствари су у суштини врло једноставне. Да би показала одлучност и вратила народу вјеру, опозиција треба да: 

  1. Настави са протестима који би морали да трају дужи временски период, минимум сваке седмице по један (као нпр. у Србији), без обзира на бројност грађана који се буду окупљали
  2. С обзиром на то да протести пред институцијама Српске неће дати суштински резултат (протести које је предводио Давор Драгичевић су то практично доказали), незадовољство се мора усмјерити и на међународне институције, првенствено ОХР и канцеларију ЕУ у БиХ
  3. У складу са тим, потребно је протесте правити и у Сарајеву, јер се тамо налазе централе међународних институција у земљи
  4. Организовање грађанске непослушности
  5. Уколико резултат након ове борбе не буде постигнут, протест се мора наставити и у највишим законодавним тијелима Републике Српске и БиХ (НС РС и ПД ПСБиХ), а као ултимативно политичко рјешење намеће се бојкот рада у наведеним институцијама

Свих пет корака су изводиви уз постојање политичке воље да се ствари мијењају, а подразумијевају искреност опозиције на набројане кораке.

Оно што се не смије урадити јесте:

  1. Да протест који је заказан у четвртак буде први и једини који ће се организовати, јер тиме опозиција показује неспремност на одлучну борбу и народ би такав протест схватио као покушај оправдавања постојања ове и овакве опозиције
  2. С обзиром на то да је ово први протест, поруке које се буду слале не смију бити прошаране општим мјестима, него конкретним потезима и планом за наредни период
  3. Покушај замајавања народа једним изласком на улицу (као 2016.) би закуцао и посљедњи клин у ковчег ионако замућених опозиционих вриједности и настојања

Народ мора и треба вјеровати у први сценарио и подржати ове протесте. То је све што народ може урадити. Остатак је на политичарима, односно политичкој опозицији, а ми ћемо се врло брзо увјерити у њихове намјере. Најгоре од свега би било одустајање након прве битке. То ће представљати коначни пораз. 

Стефан Благић

 

 

Facebook Comments

Close