ПРОГРАМ

Удружење „РеСтарт Српска“ основано је због потребе давања одговора и нуђења рјешења у погледу актуелне друштвено-политичке ситуације у земљи и рјешавања проблема који произлазе из ње. Циљ сваког младог демократског друштва (као што је Република Српска) је тежња ка јачању својих политичких, економских и друштвених потенцијала који ће га сврстати у ред развијених демократија. Један од услова за развој демократских капацитета је јачање цивилног друштва као препреке свођењу демократије на чин избора и концентрисању политичке моћи у рукама политичких олигархија.

Шта конкретно радимо?

Залажући се за принципе владавине права, тржишне привреде, демократског и културног плурализма, РеСтарт жели да допринесе развоју друштвених и политичких институција и свеукупног демократског амбијента у друштву. Друштво и институције су у великој мјери начети системском корупцијом, непоштовањем права, клептократијом, „кумовским капитализмом“ и неодговорношћу.

Због тога, само транспарентан и уређен систем институција, ослобођен свих облика државних и приватних монопола, ствара претпоставке за праведан и равноправан положај и живот грађана. На основу тога, сваки грађанин, без обзира на свој положај у друштву, треба да има шансу за напредовање на друштвеној љествици која би требало да буде отворена за све, а не само за уске кругове привилегованих група.

Партократија

Партократију смо идентификовали као централни проблем друштва, проблем који генерише све друштвено-политичке, економске и културне аномалије. Политичке партије, смјењујући се на власти, под своје управљање стављају државу, друштво, економију, тендере, продавнице, занатске радње, инвестиције и све остале ствари које чине једну заједницу. У државној, републичкој и локалној администрацији, као и у јавним предузећима, у огромном броју случајева запошљавају се подобни, а не стручни. Овакво управљање је изродило бројне кадровске проблеме у виду неспособних људи на одговорним позицијама, који раде у систему, а не знају како би систем требало да функционише. За то вријеме се хране новцем људи који се крваво боре на тржишту рада.

Кадар партија које освоје власт би требало да буду сви грађани Републике Српске, а не „партијски људи“! Да би се то урадило, морају се донијети нови закони, успоставити боља, правичнија и легитимнија систематизација радних мјеста и мјерење учинка рада, промовисати меритократија и ефикасни системи контроле, те на основу тога, правилно уређивати запошљавање у јавном сектору уз санкционисање неспособног и нестручног кадра.

Транспарентност

Људи који у нашој држави воде јавне институције, воде их без икакве одговорности. Запошљавају људе који су тотално нестручни, који су им рођаци, или страначке колеге. Те установе су легла непотизма и криминала у овој држави. Те људе морамо натјерати да се почну понашати одговорније са нашим новцем.

Транспарентност трошења јавног новца, односно средстава из буџета ентитета/државе је веома значајна категорија која доприноси елиминацији корупције. Транспарентност трошења јавног новца представља приступ у коме извршна власт на свим нивоима мора јавно објавити, односно омогућити приступ сваком грађанину у сваком тренутку, увид у то на шта се тачно потрошио ЊЕГОВ новац тај мјесец. Тако би се добрим дијелом стало у крај „сумњивим“ трансакцијама кроз јавне набавке или друге послове. Друштвена свијест се мора подићи на ниво на коме све полуге друштва схватају да новац којим се плаћају службеници у јавним институцијама долази од грађана и да зато ти службеници морају да служе управо интересима грађана.

Систем се треба поставити тако да се идентификује и санкционише одговорно лице уколико се цифре прихода и расхода на крају мјесеца не поклапају, .

Позитивна селекција

Позитивна селекција, за коју се залажемо, представља централни интерес друштва. То конретно значи да треба да нас воде најбољи међу нама. То важи за све сегменте друштва, од здравства и образовања, до запослених у јавним институцијама и привредним друштвима у којима држава има свој удио. Морају се прекинути партијска запошљавања подобих, а нестручних, и обезбиједити мјесто за стручне и моралне људе. Ако то желимо, морамо да, свуда гдје је могуће, уведемо конкуренцију, на легалним и легитимним темељима засноване и проведене (ненамјештене) конкурсе и јавно доступне квалификације за јавне послове. Једино тако се стварају претпоставке за позитивну селекцију.

Одговорност

Преузимање одговорности и увођење реда у државној управи, јавним предузећима и државним фирмама је начин на који наше друштво може напредовати. Желимо преузимање одговорности од министара и предсједника владе, до предсједника Републике. Исто тако, одговорност морају преузети и запослени на административним и свим другим радним мјестима у државној односно јавној служби. Не смијемо да толеришемо оне који никоме не полажу рачуне. Не смијемо да толеришемо директоре јавних предузећа који послују са губитком, а и даље се понашају бахато и дрско, као да су та предузећа у њиховом личном власништву.

Истински независно правосуђе

Независност треће гране власти, оне правосудне, представља једну од круцијалних ствари за развој истински слободног друштва. Живимо у систему у којем је правосудна власт огромним дијелом под утицајем извршне власти. Овај проблем је дубоко укоријењен у систему и за његово рјешавање је потребно највише времена и рада. То је једино могуће уколико се из власти искоријене сви они који немају истинску вољу да ослободе правосудну власт и омогуће јој да дјелује искључиво у складу са правним нормама. У правосуђе се морају укључити млади људи, који немају "мрља на имену" и који ће у правом смислу владавине "Iustitia"-е стварати владавину права и правну државу.

Јавна предузећа

Јавна предузећа су, умјесто да буду мотор покретач развоја друштва, постала друштвено оптерећење. Поједина предузећа, попут Жељезница Републике Српске су у поодмаклој дубиози, а Влада Републике их поклонима (субвенцијама) држи на апаратима. То се ради на уштрб пореских обвезника. Оваква предузећа морају се реструктуисати чим прије, и то на начин који је дјелимично већ дефинисан Законом о стечају Републике Српске. Проблем је настао када се закон престао примјењивати или се примјењивао селективно.  

Четири корака у реструктурирању јавних предузећа

  1. Попис имовине и обавеза сваког јавног предузећа.
  2. Процјењивање комплетне имовине на тржишту – чиме се установљава реална вриједност предузећа (најчешће ће се показати као негативна вриједност), па уколико се види да су дугови већи од имовине, могуће је урадити двије ствари:
    1. Прогласити банкрот и отјерати предузеће у стечај.
    2. Извршити финансијско реструктуисање тако што ће се извршити конверзија потраживања у капитал. То значи да повјериоци постају власници предузећа у оном проценту у којем имају потраживања.
  3. У трећем кораку биланси се усклађују са тржишном вриједношћу предузећа, а потом се прави план реорганизације пословања (конверзија дуга у капитал и отпуштање вишка радника који ће добити отпремнину из успостављеног социјалног фонда).
  4. План реорганизације се нуди повјериоцима (новим власницима) на прихватање, па ако га они прихвате, на сцену ступа или реорганизована Инвестиционо развојна банка (даље у тексту: ИРБ) или други новоуспостављени фонд (нпр. комбинација новца приватних банака и ИРБ-а ) који даје кредит за обртна средства да би се тај план могао реализовати. Ако такво предузеће ни у наредних годину дана није у стању да функционише, оно одлази у стечај.

У овом процесу неопходно је повезати радни стаж СВИМ радницима, по обрачуну законске мининмалне плате.

Фондови

Што више политичарима и бирократама омогућите да расподјељују јавни новац, то је већи простор за корупцију. Злоупотреба јавног новца се једино спријечава ако се јавним новцем управља по унапријед одређеним егзактним правилима – аутоматски.

  • Социјални фонд треба да исплаћује "минималце" и радницима повезује стаж док се предузећа не реструктуишу и/или приватизују, након чега би се из овог фонда исплаћивале отпремнине радницима који се одреде као вишак.
  • Колатерални фонд гарантовао би кредите које пословне банке дају предузетницима, смањујући тиме каматну стопу приватних банака (претходно је неопходно да са тржишта нестану банке чији је сувласник држава, што подразумијева и реорганизацију ИРБ-а).
  • Фонд за улагање капитала треба да заједно са другим приватним фондовима улаже у сектор информационих технологија. Овај фонд, као и пословна банка, финансијски помаже предузећа, али за разлику од пословне банке, он постаје сувласник предузећа. Да би банке позајмиле новац, оне захтјевају да предузеће успјешно послује неко вријеме. Са друге стране, фондови за рана улагања дијеле почетни ризик са предузећима која тек почињу са радом, али не тако што им позајмљују новац и траже камату, већ тако што за позајмљени новац добијају дио власништва који касније, ако предузеће буде успјешно, могу на тржишту продати за много више новца. Фонд за рано улагање капитала је фонд који треба да се састоји од новца који је дала држава и неколико приватних фондова који желе да увећају свој капитал. Овдје, као и у случају колатералног фонда, одлуку о инвестирању доноси приватник, а не канцеларијски службеник.

Закон о стечају

Измјена Закона о стечају Републике Српске, усвојена 2016. године у члану 87, став 2. каже:

Прије осталих стечајних повјерилаца, али послије повјерилаца из става 1. овог члана, намирују се запослени стечајног дужника са потраживањима из радног односа за посљедњих 12 мјесеци до дана отварања стечајног поступка, али само у висини законом утврђене најниже плате и обрачунатих доприноса на најнижу плату.

Сматрамо да је ово недопустиво, те да се потраживања радника морају исплатити не за 12 мјесеци, него за све мјесеце којима им се плата дугује. Радници морају бити заштићени, а не остављени на цједилу. Радници морају бити у самом врху исплате приликом стечајног поступка.

Пореска реформа

Порески систем обезбјеђује држави приходе, омогућава праведнију расподјелу дохотка и подстиче привредни раст. Порези који гуше привредну активност треба да се смање или укину. Парафискални намети такође. Порези који омогућују богаћење богатијих на штету сиромашнијих треба да се промијене.

Предлажемо прогресивну стопу опорезивања, на начин који ће омогућити да они који мање зарађују, мање и плаћају, а који више зарађују више и плате.

Желимо да смањимо сиву економију, црно тржиште и рад на црно. Сива економија износи око 30% БДП-а, према процјенама синдиката. Сви послодавци морају да плаћају све порезе и доприносе. Међутим, да би се то могло разумно очекивати, претходно порези морају да буду разумни. Залажемо се за смањење пореза и намета на рад до оног нивоа до којег ће сваком послодавцу бити прихватљиво да пријави сваког радника и плати му пензионо и здравствено осигурање.

Губици би се надокнађивали смањењем јавне потрошње (у првом реду смањењем бирократије), реструктуисањем иностраног дуга на начин да се смање годишње рате за враћање нагомиланих дугова, инсистирањем на редукцији Министарства одбране БиХ како би више новца остало ентитетима и елиминацијом корупције, поготово оне у јавним набавкама. То би обезбиједило први корак ка успостављању процеса који би се кретао ка драстичном смањивању пореза и доприноса.

У погледу пореза на додатну вриједност (даље у тексту: ПДВ), потребо је урадити структуралну реформу по којој би се плаћање ПДВ-а по фактури наплаћивало тек по наплати, а не отпремању фактуре. Такође, рок за плаћање би се помјерио са десетог у мјесецу, на посљедњи радни дан у том мјесецу. Потребно је увести и диференцијалну стопу ПДВ-а, како би се снизила цијена основних животних намирница, хране и опреме за бебе итд, а повећала цијена луксузних намирница (попут алкохола).  

Емиграција становника

Депопулација је суштинска пријетња уништењу Републике Српске. Ситуација је таква да људи и одумиру и одлазе, а све због лошег економско-социјалног стања. Уколико успоставимо адекватан систем који ће награђивати рад и способност, сматрамо да ће се пола проблема ријешити (одлазак становника). Подстицајним мјерама популационе политике ријешиће се и друга половина проблема (негативни природни прираштај).

Универзална социјална заштита

Вјерујемо да свака индивидуа, без обзира на то да ли је запослена или не, има право на социјалну заштиту. То нас чини хуманим и одговорним друштвом у коме је ЧОВЈЕК на првом мјесту.

Напомена: Реформа здравственог система још је у изради, и очекује се да буде готова у другој половини текуће године.

Спољна политика

Залажемо се за што боље односе са свим државама. Сматрамо да су добри односи са међународним фактором кључ интернационалног потврђивања постојања Републике Српске као државотворног ентитета Босне и Херцеговине.

РеСтарт Српска се залаже и за војну неутралност Републике Српске и БиХ. Нећемо пропагирати улазак у НАТО, нити војне интеграције са Русијом, али ћемо се залагати за сарадњу са свим заинтересованим, поготово у домену мировних мисија и унапређења безбједности на нашем подручју.

Сматрамо да су евроинтеграције земље потребне онолико колико Српска и њени грађани имају користи од њих. Под тим се подразумијевају они нивои евроинтеграција који ће доприносити истинском стварању правне државе и владавине права уопште, економском благостању, искорјењивању корупције и других аномалија у друштву. Европска унија као таква није циљ, него пут ка остваривању циља. Евроинтеграције подразумијевају прихватање високог нивоа модерних европских правила и хармонизацију домаћег законодавства са њим. Ово је прије свега потребно ради боље економске интеграције нашег подручја са земљама које су у Европској унији. 

Промјена система образовања

Образовање је кључ успјеха модерног свијета. Нажалост, проблеми образовања су огромни. Проблеми образовања се јављају на свим нивоима образовања, од проблема образовања у предшколском узрасту, до проблема високошколског образовања. Промјена система образовања мора да се деси на свим тим нивоима. Мора се схватити да се данас, у 21. вијеку образовање не може вршити на исти начин на који се то радило прије неколико вијекова. Такав систем образовања је могао функционисати у претходним вијековима, јер тада није било могућности да људи добију друге начине информација, те су морали ићи у школу, како би сазнавали ствари које се дешавају. Данашњи систем образовања прави од људи послушне робове, прави сљедбенике, а не вође. Свјетски лидери не желе да мијењају тај систем образовања, јер им савршено одговара, јер управо такав систем чини да људи никада не преиспитују њихове одлуке, као и приватни предузетници, који таквим системом образовања из дана у дан све више од данашњег свијета праве нову верзију робовласничког друштва. Од људи се праве непотребне вреће знања, тјера их се да уче ствари које их уопште не интересују, како би их се натјерало да школу виде као неку врсту затвора, што многа дјеца и чине, од најраније доби. У 21. вијеку, за разлику од претходних вијекова је јако лако доћи до било каквих информација које ученике интересују, томе су највише доприњели технолошки развоји и широка распрострањеност употребе интернета, те се будући професори морају много фокусирати, да ту дјецу уче како да нађу податак и информацију која их интересује.

Још један битан проблем образовања је тестирање ученика, које не захтјева од ученика да користе интелигенцију, него меморију, што се нарочито види на писменим испитима. То се мора под хитно промијенити. Мора се укинути писмено тестирање, нарочито с обзиром да се код ученика јавља све већи број људи који те тестове једноставно препишу од других ученика, ставити већи нагласак на усмена тестирања, посебно у друштвеним наукама, гдје би професори постављали питања својим ученицима, тако да на њих траже лична мишљења тих ученика, а не пуке теорије. Такође се морају престати оцјењивати предмети попут Ликовне културе, Музичке културе и Физичког васпитања, односно, треба да постоје само оцјене: ученик је задовољио и ученик није задовољио за те предмете и да те оцјене не улазе у укупан просјек оцјена. Ти предмети треба да наставе да постоје, како би ученици учили да цртају, пјевају и да здравије живе, али се мора схватити да нису сви ученици талентовани за све, тако да не би требало правити непотребне комплексе дјеци у рањивом добу. Професори тих предмета треба да имају константну комуникацију са одређеним спортским друштвима, музичким продуцентима и кустосима музеја како би им правовремено могли указати на талентовано дијете које уче, те би могли у заједничкој сарадњи, заједно са дјететовим родитељима, усмјерити то дијете на прави пут. Образовање ће се у наредним годинама много мијењати, већ сада каснимо цијели један животни вијек за правилним начином образовања, а с обзиром на то да се образовањем стварају нове генерације, које би требало да буду напредније од претходних, у том пољу морамо да будемо испред времена. Морамо већи нагласак ставити на примјену нових технологија у образовању, направити нови план и програм свих нивоа образовања, са повећаним обимом часова информатике и с обзиром да свијет из дана у дан постаје све мањи и све ближи, већим бројем часова страних језика, те наравно, захтијевати од дјеце разумијевање и размишљање, а не учење напамет и преписивање.

У складу са потребом уношења промјена и стварању реда и одговорности унутар хаотичних друштвених и политичких околности, РеСтарт се залаже за сљедеће активности и промјене законске регулативе:

  • Смањење пореза и доприноса, односно оптерећења на рад у привреди (минимално за трећину) и укидање парафискалних намета.
  • Потпуна транспарентност рада Владе, републичких организација и агенција, јавних предузећа и јединица локалне самоуправе, по принципу мјесечног извјештавања на интернет презентацијама јавног сектора.
  • Потпуна транспарентност рада органа државне управе (босанскохерцеговачких органа) и рационализација државне управе.
  • Закон о поријеклу имовине.
  • Отварање јавних расправа о раду судова и тужилаштава како у Републици Српској, тако и на нивоу БиХ.
  • Реформа правосудног система.
  • Увођење мјера које ће помоћи повећању наталитета у Републици Српској.
  • Повезати радни стаж свим запосленим у фирмама у стечају, приватизацији и реструктуисању.
  • Смањење плата посланика, министара и директора у јавној служби уз укидање бенефиција и могућности учествовања у раду комисија и управних одбора.
  • Увести прогресивна пореска оптерећења како би се избјегла сива економија.
  • Увести универзалу социјалну заштиту (за све грађане, нарочито за оне који остану без посла, да не страхују за своју егзистенцију).
  • Смањити број радника у административном сектору и унаприједити рад Владе Српске.
  • Смањење или укидање претплате за јавни сервис и увођење реда у уређивачку политику јавног сервиса који не смије бити средство за манипулацију грађана.
  • Искоријенити непотистичко и партијско запошљавање у јавном сектору.
  • Увођење реда у јавна предузећа.
  • Престати са задуживањем путем трезорских записа и емитовања државних обвезница и редуковање задуживања код Међународног монетарног фонда.
  • Смањење броја запослених (првенствено војника, официра и службеника) у Министарству одбране Босне и Херцеговине.
  • Обезбјеђивање двогодишњих субвенција у виду плаћања пореза и доприноса на плате на запошљавање младих до 30 година (укључујући приправнички стаж).
  • Аграрна реформа (удруживање задруга).
  • Отварање јавних расправа о реформи здравственог сектора.
  • Заустављање "одлива мозгова" и емиграције становништва Српске.
  • Повећање пензија и редовност исплате.

Close