Потоп звани "Опозиција"

Потоп звани "Опозиција"

Потоп звани “Опозиција”

Далеко сам од вјеровања у некакву моралност опозиције, али ипак сам гајио наду да ће се овај бескрупулозни режим замијенити нечим мало мање опасним. Данас ћу само констатовати да је Курта наставио да јаше, а да Мурта никада и није заслужио да узјаше. Да кренемо редом.

Пише: Стефан Благић

Вјерујем да сте сви примијетили чувено обраћање јавности бањалучког ПДП-а у изборној ноћи, када је народ ошамућен изборним резултатима, тачније изборним поразом СзП-а морао да слуша о „историјском резултату ПДП-а“.

Ти тренуци су дјеловали готово нестварно и немали број нас се вјероватно запитао: „Да ли се ово заиста дешава?“

То питање се постављало и наредних дана, јер је тадашња опозиција у јавности брујала о покраденим изборима, али на брујању се и завршило. Умјесто извођења народа на мирне протесте, опозиција је одлучила да сама мирује и сачека да покупи оно што се покупити може.

Њима мрве са којима су задовољни, народу сузе и вапаји због јасне слутње да морају напустити земљу у којој живе. Земљу својих предака, земљу коју су намјеравали оставити потомцима. Своју земљу.

Ипак, сузе и вапаје је недуго потом замијенио гнијев и невјерица када су посланици Савеза почели практично да славе своје мандате, да се радују и пјевају, јер ће их народ имати на грбачи нове четири године, јер ће без имало одговорности моћи да уживају у друштвено - егзистенцијалном потопу.

Далеко најгоре од свега је чињеница да те мандате дугују једном оцу који се већ дуже од седам мјесеци бори за све нас и који им је вјеровао.

Нажалост им је вјеровао.

Нисмо морали дуго да чекамо наставак процеса започетог 2014. године – потпуно распарчавање опозиције. Сви опозициони политичари су 2014. године тако олако прешли преко политичке корупције (куповине посланика), што је тада практично значило легализацију овог криминалног дјела.

Почетак краја СДС-а датира од новембра 2014. а трајаће још неколико година, до скоро потпуног увенућа ове, некада моћне партије. Већ је 4 од 16 посланика пред излазом из партије (један је већ искључен), а све гласнији су повици који траже коалирање са режимом!

Нина Букејловић из СДС-а се изјаснила као Бошњакиња како би узела мандат у Народној скупштини Републике Српске.  ФОТО: БНН

Занимљиво, та партија је гласове добијала на обећању да ће смијенити режим! Ништа другачије није ни са осталим партијама, јер се привид раста ПДП-а гаси и заувијек тоне у понор.

Питате се зашто? Разлог је веома једноставан:

Како су се на Даворовој муци прикупљали гласови, тако су се и распршили по сазнању да ни мрва искрености у тим политичарима који су се појављивали на Давидовом тргу није постојала. Изузев Адама Шукала али он је експресно брзо сасјечен као неко ко и није дио ПДП-а.

СДС-ов Мирко Шаровић је изјавио: "Рано је за коалицију са СНСД-ом." Постављамо питање, када је касно, господине Шаровићу? Да ли својом игром ријечи желите нешто да нам поручите? Фото: Тузлански

Посљедњи трзај и наду народу вратио је тзв. народни протест, на којем сам се први обратио, иако нисам учествовао на изборима и рекло би се, нисам имао морално право да причам тада.

Међутим, поново, изузев Адама, нико није ни желио. Тада је велики број политичара јавно обећао да неће улазити у Народну скупштину Српске док се не ријеши убиство Давида Драгичевића и да ће тражити понављање избора. У томе су, гле чуда, поново предњачили посланици ПДП-а, када су јавно рекли да се одричу мандата.

Народ им је аплаудирао у знак одобравања.

Поново им је повјеровао. Каква грешка!

Са друге стране, данас је и у многоме другачија прича, данас појединци говоре и да би то био лош потез (као да нису знали шта обећавају када су то обеаћали). Дволичност се шири брже од куге, а маске су пале као да их никада није ни било.

Не, нису то њихови мандати да их носе са собом, то су народни мандати које, да се данас одржавају избори, сасвим сигурно не би узели! Пуна нам је капа бахатости властодржаца, да би трпили и бахатост опозиције.

И за крај једна ствар која је посебно интересантна, а то је да српске партије које су чиниле власт на нивоу БиХ уназад четири године, никада нису посегнуле за измјеном Изборног закона БИХ док су имали већину у Парламенту БиХ.

Након акцизног дебакла, предложени су једино скенери, за које се и претпостављало да неће добити већину, јер је и сама већина de facto била промијењена.

Тако, када се данас разговара о „крађи избора“, не може да се не постави питање опозиционим партијама зашто се четири године није радило на том питању? Да ли је било занимљивије летјети по свијету? Изгледа да јесте јер: „Ко лети вриједи – ко не лети не вриједи!“

Сада је само остало да се пишу безначајни приговори ЦИК-у и да Младен Иванић, као потпуно потрошен политичар, засједне у фотељу Дома народа и почасти се са мјесечним примањима која ми остали зарадимо за годину и по рада.

Сасвим је јасно да се прије сљедећих избора прво треба смијенити неспособна и накарадна опозиција, па са новим, честитим, способним људима кренути у коначну смјену најгоре власти у историји Републике Српске!

Стефан Благић
РеСтарт Српска

Facebook Comments

Close