ОПАСНОСТ ПОДЈЕЛЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И КАКО ЈЕ ИЗБЈЕЋИ

ОПАСНОСТ ПОДЈЕЛЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И КАКО ЈЕ ИЗБЈЕЋИ

Брчко дистрикт је рак-рана Републике Српске, а ко је за то одговоран зна се врло добро. У вријеме мира, када су се битке добијале правном ријечју (читај: арбитражом), Брчко је препуштено онима које није занимало како ће арбитража проћи.

Она је прошла изузетно лоше по РС и српски народ. У арбитражној одлуци стоји једна веома битна ствар, коју наши политичари, макар у јавном простору, често заборављају. У тој одлуци (IX, 68) експлицитно стоји: „Не ограничавајући општи карактер горе наведеног, модификација коначне одлуке од стране Трибунала може обухватити одредбе којима се територија Дистрикта у потпуности пребацује из оног ентитета који се не придржава одлуке и ставља под искључиву контролу другог ентитета.

Ово у принципу значи да, у складу са остатком одлуке, Арбитражни трибунал за Брчко још има овлашћења да Дистрикт додијели неком од ентитета у случају тежих непоштовања услова утврђених одлуком, без обзира на то о ком се ентитету ради.

Управо то је разлог што се ни референдум о Дану РС није одржао у Брчком (у складу са одлуком Уставног суда БиХ, то би се протумачило као директно кршење Дејтона).

Ситуација попут расписивања референдума о отцјепљењу Српске би водила сљедећој ситуацији: Хрватске војне снаге(снаге земље гаранта Дејтонског споразума), а самим тим и НАТО снаге, ушле би у Брчко и пресјекле територију Српске. И што је најгоре, захваљујући арбитражи имали би и правно покриће. Стога би, у најбољем случају (а то је онај који не подразумијева рат), Српска остала пресјечена, а њено даље постојање би самим тим постало изузетно упитно. ТО СЕ НЕ СМИЈЕ ДОЗВОЛИТИ! НИКО НЕМА ПРАВО ДА СЕ КОЦКА СА РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ!

Рјешење за овај проблем је једноставно. Пошто РС има скоро све одлике државности које јој је повјерио Дејтон, потребно је само штитити тај исти Дејтон, а поготово његов Анекс IV. Од поштовања Дејтонских одредаба директно зависи и међународно поштовање нашег ентитета, а самим тим и живот људи на овом подручју. А што је најважније, живот без рата. Немамо луксуз да поново ратујемо, ионако нас је сваким даном све мање и мање! Нови рат би обезвриједио све жртве које је Српска претрпјела у претходном рату.

Подизање економије мора да буде првенствени циљ свих политичких субјеката, јер са јаком економијом, ми диктирамо темпо, што значи да у будућности можемо калкулисати и тражити историјски тренутак за велике подухвате. Тај тренутак није данас и неће бити још дуго, захваљујући бескорисним, корумпираним политичким елитама које су нас водиле претходних 22 године. За тај тренутак нам је претходно потребан чврсти мир и политичка стабилност.

Стога, елиминишимо оне који стварају конфликт. Они су ионако политичка историја, само је питање тренутка када ће отићи. Не дозволимо им да нас поведу за собом – у историју.

Стефан Благић

Facebook Comments

Close