Одмотава ли се клупко на ФПН-у: Отворено писмо Љубомира Зубера

Одмотава ли се клупко на ФПН-у: Отворено писмо Љубомира Зубера

Одмотава ли се клупко на ФПН-у: Отворено писмо Љубомира Зубера

Поштовани професоре Зло капа !

Поводом информација које су се појавиле на страницама неколико портала, да су др Радмила Чокорило и др Љубомир Зубер "своја академска звања стекли на основу плагијата научних радова" молим Вас да узмете у обзир и “другу страну” и покушате схватити сљедеће:

Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци расписао је прошле године конкурс за избор једног наставника на предмет Радио новинарство јер је доц. др Радмили Чокорило која је запослена на Универзитету у Бањалуци 14 година, истекао избор у звање доцента на том предмету. На тај конкурс пријавила су се три кандидата. Наставно научно вијеће Факултета политичких наука у Бањалуци именовало је Комисију за разматрање конкурсног материјала и писање Извјештаја за избор у којој сам био и ја (и два пофесора-призната ауторитета из ове области). Тај Извјештај упућен је у процедуру јер коначну Одлуку о избору доноси Сенат. Извештај Комисије од 14.07.2016. можете да погледате на сајту Универзитета у Бањалуци.

Комисија је Извјештај сачинила на основу расположиве документације. Када је ријеч о Радмили Чокорило та документација је формално-правно била уредна и члановима Комисије, од правних служби, никада није дато другачије тумачење. Све информације које су се појавиле у јавности о томе да је “њен докторат плагијат” за Комисију нису могле да буду релавантне јер су приложени валидни документи са Универзитета у Београду. И сами знате да Сенат Универзитета у Београду није прихватио Извјештај комисије са Факултета политичких наука у Београду којим се манипулише у јавности, да “здраво за готово” прихвати да је ријеч о докторату- плагијату. Да је то тако, диплома о стеченом докторату наука била би поништена и конкурсна документација без ње би била непотпуна. Комисија у Бањалуци није имала ниједног валидног документа којим би то било потврђено. Тако је и данас, годину дана послије. Саме оптужбе у Београду, покренуте су непосредно прије расписивања конкурса у Бањалуци. Вјероватно је, мимо Комисије, одлучено да на том конкурсу Чокорило треба да буде елиминисана да би се изабрао неки други кандидат. Као чланови Комисије, одговарајући на жалбу, образложили смо појединачно због чега то није било могуће и та документација налази се на Факултету политичких наука у Бањалуци. Пошто Наставно-научно вијеће Факултета политичких наука, којим сте предсједавали, није усвојило Извјештај Комисије коју је само изабрало, Сенат Универзитета у Бањалуци је затражио образложење због чега Извјештај није усвојен. Факултет политичких наука је доставио образложење које Сенат Универзитета у Бањалуци тајним гласањем није прихватио и расписан је нови конкурс. Тачно је да су се на тај конкурс пријавила три кандидата, али сам се ја 13.04. 2017. године повукао са тог конкурса и у тренутку писања “саопштења свим медијима Факултета политичких наука” 5.05.2017. године у којем изражавате забринутост за академску честитост, нисам ни кандидат на конкурсу ни члан нове Комисије за избор, те није јасно због чега је у саопштењу наведена та нетачна инфомација, јер сам о томе писмено обавијестио Факултет политичких наука. Такође ми није јасно шта је Вама била сметња да ме позовете на разговор (што представља елементарну пристојност у руковођењу) већ да о саопштењу у којем наводите да ћете се бавити мојим радовима сазнајем из медија. Оптужбе да су “два од три кандидата на конкурс предали плагиране радове” су мени и једном броју коректних наставника и сарадника на Факултету политичких наука разумљиве, а желим да вјерујем да су и Вама. То није ништа ново и не видим потребу за оволиком “игранком”. За све постоје правила према којима се нешто може утврдити и немам намјеру, да се у вези с тим, правдам јер се данас анонимним писмом свако за све може оптужити. Ви знате да моји радови нису плагијати и да се то објективном анализом (без манипулације) једноставно може утврдити јер су дијелови за које сам оптужен “да сам преписао из рада 2008. године” општеприхваћене дефиниције и подјеле које се налазе у неколико десетина радова из ове области па и у онима на које сам се ја позивао у свом раду, а које сам навео у попису литературе. Било је корисније да сте пред упис нове генерације студената предложили да раскинемо Уговор за ову школску годину који свакако истиче у септембру, умјесто да се на овакав начин нарушава углед институције којом руководите, јер би то, ваљда, требало да је важније од личних односа.

Неколико питања за Вас, када сте већ одлучили да се бавите академском честитошћу:

1. Знате ли да се од овог рада жели направити “случај“ јер сам као члан претходне Комисије за избор наставника одбио да предложим кандидата којег је „желио ФПН“, јер он није испуњавао услове конкурса (ни опште ни посебне). То нису урадила ни друга два члана Комисије упркос сталном инсистирању и нелогичним објашњењима која су им саопштавана више пута. Извјештај који смо тада сачинили у складу са Законом није одговарао ни Вама ни „појединцима“ на ФПН-у па се сада „лове вјештице“ само да би „појединци“ истјерали по своме не питајући се колико је то штетно за инстититуцију у цјелини.

2. Да ли је академски честито да се отворено позивају чланови Наставно-научног вијећа да не гласају за Извјештај Комисије коју је то исто Вијеће именовало, а у којем је предложена кандидаткиња која формално- правно испуњава услове конкурса. Медијски написи да је „плагијатор“ иако то на Универзитету у Београду (који је једини мјеродаван да донесе такву одлуку за своје докторанте) није утврђено, ни данас нису могли да буду аргументи за чланове Комисије како се то очекивало. Једноставно због тога јер су сви документи који су приложени на конкурс у тренутку сачињавања Извјештаја били правно ваљани и Ви сте то знали.

3. Да ли је академски честито исту ту професорицу (које „појединци“ желе да се ријеше да би направили простор за свог кандидата), држати у настави двије године, а у исто вријеме тврдити да је плагијатор? Није ли то поигравање са студентима и њиховим, у међувремену, положеним испитима и одбрањеним завршним радовима?

4. Знате ли шта је то матичност и како се на ФПН-у односите према том „феномену“? Због чега би требало да буде оправдано да се за наставника новинарства предложи професор књижевности изван БиХ, а не новинар који ради на Универзитету у Бањалуци 15 година и да се „линчује“ свако ко не жели да слуша „асистента“ који мисли да све може?

5. Колико је наставника изабрано у звања на ФПН-у за научне области из којих нису докторирали с обзиром на то да је према Закону о високом образовању, докторат из области услов за избор? Колико их предаје предмете које никада нису слушали/полагали на основним студијама и да ли је то академски честито?

6. Да ли је академски честито предсједавати Наставно научним вијећем које, можда, није формирано према Закону о високом образовању, јер га не чине сви наставници и сарадници запослени са пуним радним временом иако је тако у Закону јасно наведено?

7. Због чега је ФПН на мастер студијама ангажовао гостујуће наставнике међу којима су поједини за један дан предавања у мјесецу добијали око 1.500 КМ (плус трошкове пута и ноћења) иако ФПН у радном односу има наставнике којима би ти часови улазили у норму односно редовну плату?

8. Да ли је академски честито да студент мастер студија чека одговор професора на мејл годину дана да би сазнао да ли му/јој је семинарски рад прихватљив као услов да полаже испит ? Да ли се оваквим и сличним односима професора према студентима доприноси да на мастер студијама политикологије ове године ФПН нема ни једног студента, а да на мастер студије новинарства и комуникологије град од 200.000 становника не може да упише студента већ три године?

9. Да ли је на Факултету политичких наука у Бањалуци могуће добити плату од 1.300 КМ за асистентски посао за 2 часа вјежби седмично иако је прописана норма сарадника 10 часова седмично и на који се акт позивате у таквим случајевима?

10. Знате ли да су поједини наставници магистрирали из одређене области, а да им у комисији за оцјену и одбрану магистарског рада није био ни један професор из те области? Да ли је то прије свега законито, па ако хоћете и академски честито?

11. Знате ли да имате примјере наставника који су у прво наставно звање бирани за једну област, а онда су напредовали избором у звање за другу област иако је законом предвиђено да се у области у којој се напредује мора провести 5 година? Како се односите према овом „феномену“?

12. На основу чега сте формирали Комисију која треба да анализира моје радове ако сам запослен на другом универзитету гдје сам и добио звање? Ваљда је логично да институција која даје звање треба да га и одузме ако за ту радњу постоји основ, осим ако се не сматрате супервизором свих универзитета у БиХ и шире?

13. Зашто је на мене једног (ако не рачунамо колегиницу Радмилу), потребно 6 чланова комисије, када је то у већини случајева 3? Зашто рад из медија анализирају професори јавне управе, социјални радници, социолози и информациони знанственици (социјалног аспекта), а да у толикој комисији нема професора медија јер су радови из те области. Шта тиме доказујете ?

14. На основу којих аката ради Комисија коју сте именовали да испитује наводе из анонимног писма „Танасија Јокића“ који, вјероватно, сједи у згради ФПН-а и није у стању да ништа друго корисно уради осим да сплеткари ? Гдје је прописано шта је то плагијат и на основу чега ћете га утврдити у конкретном случају? Знате ли да софтвер приликом сваке анализе показује различите проценте и да се тиме може манипулисати бескрајно?

15. Знате ли да сам спорне дијелове преузео из књиге проф. др Наде Зграбљић Ротар која је наведена у литератури, а не од аутора које наводи „Танасије Јокић“ јер је и тај „његов аутор“ те исте дијелове преузео, а није навео извор у свом раду који је објављен у угледном београдском часопису „ЦМ“. Да ли то значи да је и тај часопис објавио плагиране радове? Те су дефиниције старе преко 20 година и зна их свако ко се бави овом облашћу и нису украдене како се жели приказати једностраним и крајње злонамјерним тумачењем. О наводницима, када их и гдје треба отворити и затворити у раду бисмо могли да разговарамо и ту могу да прихватим своју кривицу па и да се јавно извињавам академској заједници када то буде потребно, ако сам повриједио академску честитост. То ми није проблем, али ваља доћи до наводника.

16. Знате ли да сам 15.05.2017. године прекинуо Уговор о допунском раду са Универзитетом у Бањалуци да Вам оставим простор да завршите започето и да све ово треба да служи блаћењу у медијима да бисте ми направили неку штету. Питате ли се јесте ли Ви у стању да направите још коју штету било коме осим ФПН-у оваквим руковођењем?

Љубомир Зубер

Facebook Comments

Close