Mehmed-paša Sokolović ponovo među Srbima

Mehmed-paša Sokolović ponovo među Srbima

Mehmed-paša Sokolović ponovo među Srbima

Podizanje spomenika Mehmed-paši Sokoloviću u Višegradu izazvalo je velike polemike u Republici Srpskoj. Salve kritika su se obrušile na vlast u RS kako su napravili veliki propust i grešku sa podizanjem ovog spomenika. Sa druge strane, nije ni pokušana neka značajnija odbrana lika i dela predsednika Dodika, kome je u najvećoj meri spočitavan ovaj propust. Celoj priči se prilazilo sa prilično površnim i paušalnim ocenama, a sama suština je ostajala sa strane.

Oni koji su pokušali da opravdaju podizanje spomenika (a time i da odbrane čast predsednika Dodika) su isticali srpsko poreklo Mehmed-paše i činjenicu da je bio velika istorijska ličnost, kao i to da je napravio velelepan most u Višegradu. Sa druge strane, ove činjenice su se zanemarivale i u prvi plan se optuživalo Osmansko carstvo i sva zlodela koja su počinili prema Srbima u viševekovnom vladanju ovim prostorima. Međutim, dobrim delom su svi promašili suštinu i zanemarivali najznačajniju komponentu u celoj priči - religijski faktor, ili još preciznije, islam i njegovu ulogu u celoj priči. A u samoj suštini sve se u ovoj priči vrti upravo oko religije i odnosa na relaciji islam-pravoslavlje.

Svi oni koji su pričali o Mehmed-paši Sokoloviću očigledno ne poznaju osnovne postavke islama, ili još preciznije islamsku političku teoriju - što je tragična činjenica. Naime, islam ne poznaje pojam nacije i sve se u okviru ove religije svodi na versku pripadnost. Sa te tačke gledišta islam nema nikakav problem sa pojedinačnim narodima, sa Srbima, Rusima, Francuzima ili Nemcima. Kada se nađu u sukobu sa pripadnicima ovih naroda, muslimani su u sukobu sa nekim ko nije u pravoj veri, ko je pripadnik „pogrešne“ vere i osnovni cilj svih muslimana je da svi ovi narodi prihvate „pravu“ veru, a to je po njima isključivo islam. Upravo to je bila i misija i osnovni zadatak Mehmed-paše Sokolovića. On ništa nije imao protiv Srba kao naroda, ali je radio na tome da oni prestanu da budu pravoslavci i da jednog dana postanu muslimani. Da se nije zalagao za ovako nešto sasvim je sigurno da ne bi mogao da ima ni najmanji položaj u državnoj administraciji Osmanske carevine, a pogotovu ne tako visok položaj koji je imao.

On je bio drugi najznačajniji čovek u Osmanskom carstvu. On je bio visoki funkcioner Osmanske carevine koja je bila pre svega islamska država u čijoj je suštini bila ideja širenja islama i držanje hrišćana u podređenom i potlačenom položaju sve do trenutka dok i oni ne pređu na islam. I to je suština cele priče oko Mehmed-paše Sokolovića i njegovog odnosa prema Srbima. On prema Srbima nije imao ništa loše, čak naprotiv, verovatno bi bio najsrećniji kada bi svi Srbi prihvatili islam i postali muslimani. Ali sve dok su Srbi bili pripadnici pravoslavlja, oni su za njega i Osmansku državu predstavljali remetilački faktor i zbog toga su bili u podređenom položaju i trpeli su ogromne sankcije.

Ukoliko stvari posmatramo sa ove tačke gledišta, sasvim je jasno da je kontradiktorno kao ključne i pozitivne istorijske ličnosti prihvatiti i Svetog Savu i Mehmed pašu Sokolovića, jer je jasno da su se oni zalagali za potpuno suprotne osnove na kojima će se razvijati srpski narod. I to je ona suština cele priče koja je ostala po strani i koju nisu uspeli mnogi analitičari da objasne.

Ako sve navedeno znamo, naša današnjica nam izgleda još tragičnija. Zašto je to tako? Zato što bez poznavanja suštine srpskog naroda i njegove istorije nemamo jasan pravac ni viziju za korake koji nam slede u budućnosti. Posebno je tragično to što se predsednik RS Milorad Dodik, čija se politika u poslednjih nekoliko godina zasniva na nacionalnoj retorici, našao u poziciji da podiže spomenik nekome ko se zalagao za to da Srbi kao pravoslavni narod budu građani drugog reda u Osmanskoj državi.

Da vlast u RS ne poznaje ni istoriju i da nema viziju budućnosti posebno svjedoči izjava načelnika opštine Višegrad, Mladena Đurevića da se „poklonu u zube ne gleda“. Iz ove (tragične) izjave je jasno da je važno da opština ne daje novac za gradnju spomenika, pa po toj logici, nije ni važno kome će se isti podići. Baš kao što pravoslavni narod koji je živeo u doba Osmanskog carstva ne bi blagonaklono gledao na podizanje spomenika ljudima koji su ih držali u potlačenom položaju, uvereni smo da ni sam Mehmed-paša Sokolović ne bi blagonaklono gledao na podizanje spomenika na veliki hrišćanski praznik Vidovdan. Sve ovo nam govori da su ljudi koji su podigli ovaj spomenik pomešali sve lončiće i da nemaju nikakvu predstavu o čemu se ovde u stvari radi.

Velizar Antić

Facebook Comments

Close