Кратак резиме: Шта нам је показао извјештај Свјетске банке?

Кратак резиме: Шта нам је показао извјештај Свјетске банке?

Кратак резиме: Шта нам је показао извјештај Свјетске банке?

Нови Извјештај Свјетске банке за земље Западног Балкана је релативно наклоњен Босни и Херцеговини, а самим тим и Републици Српској. Процјењени привредни раст текуће године износи  3 одсто и не разликује се претјерано од протекле двије године. По тренутним стопама раста, потребно је шездесет година да просјечан доходак по глави становника у земљама Западног Балкана достигне ниво који имају грађани ЕУ.

Незапосленост је смањена са 25.4 одсто у 2016. на 20.5 одсто у 2017. години, али то није био само резултат повећања запослености (које је највеће у услужном сектору), него и одлива становништва. Након готово деценије од почетка свјетске економске кризе, све су земље Западног Балкана вратиле ниво незапослености од прије почетка кризе, изузев БиХ.

Индекс потрошачких цијена је повећан за 0.9 одсто, највише због повећања цијена транспортних и болничких услуга, као и луксузних роба, док је истовремено забиљежен пад цијена гардеробе и обуће. Како просјечна плата није расла, то је утицало на пад животног стандарда становништва.

Нажалост, и ове године је процјењен фискални дефицит у износу од 1.5 одсто БДП-а.

Свјетска банка процјењује да ће се након идућег корака у евроинтеграцијском процесу (добијања статуса кандидата) десити и снажнији прилив страних инвестиција у БиХ.

Што се тиче фискалне политике, у извјештају је експлицитно наведено да велика пореска оптерећења представњају неразуман  терет развоју привреде те да је јавна потрошња неефикасна, што значи да се прикупљена средства пореских обвезника не троше на одговарајући начин. То се прије свега односи на велике плате у јавном сектору и социјална давања која нису адекватно распоређена. Спољни дуг у односу на БДП је у лаганом паду.

Препоруке које су упућене БиХ:

  • Земља треба да смањи јавну потрошњу, првенствено висину плата у јавном сектору и да је, што је могуће више, усклади са реалним сектором
  • Потребно је усвајање стратегије која се тиче реформе енергетског сектора
  • Хармонизација и међусобно признање процедура регистрације бизниса између ентитета
  • Побољшање сектора услуга у домену запошљавања за оне који траже посао
  • Смањење пореског клина
  • Побољшање утрошка социјалних давања у односу на циљне групе

Стефан Благић

Facebook Comments

Close