Како опозиција планира да добије изборе?

Како опозиција планира да добије изборе?

Како опозиција планира да добије изборе?

Предизборна кампања неформално траје већ мјесецима,  а од политичких партија у Републици Српској и даље нисмо у могућности да видимо ништа ново. Наиме, док се власт не може готово ничим похвалити (њихови главни адути у кампањи су новац од кредита којим купују социјални мир и изборе, као и пропаганда да је опозиција гора од њих самих), странке Савеза за промјене, односно побједу, ни у овој, као ни у претходним кампањама, не дјелују проактивно.

Током ове године, од СДС-а, ПДП-а или НДП-а нисмо видјели нити једну петицију, протест или иницијативу која би задала озбиљан ударац можда и најнекомпетентнијој  влади у историји Републике Српске. Како се може примијетити, једини савјет који су опозиционари добили јесте да у текућем периоду обилазе манастире и стратишта, али изузев тога – ништа. Све се завршава на конференцијама за медије одакле се износе, руку на срце, углавном истините оптужбе на рачун власти, али чак ни оне најозбиљније оптужбе попут абнормалног новца који ће се издвајати за финансирање електронских картица у здравству, завршавају само на конференцијама за медије. И то је све.

СДС је разбијен у Бањалуци и цијелој Крајини, а предсједник те странке се суочава са опструкцијама од старог кадра унутар саме партије, који, како изгледа извана, чека да он изгуби и да га поставе на мјесто које му је већ испланирано.

ПДП (чији општински одбори коалирају са СНСД-ом само неколико мјесеци прије избора) је друштво неколико, а НДП друштво једног лица, па се с правом у јавности поставља питање шта ће се десити са том странком када једино лице оде у пензију.

Међутим, и поред свега, странке Савеза, макар у званичним изјавама, шире оптимизам и сигурност у побједу на предстојећим изборима, па се стога питамо на који начин планирају побиједити?

Да ли опозиција планира да потпуном контролом јавног сервиса утиче на јавно мњење и на тај начин оствари изборни успјех?

Да ли опозиција планира да контролом јавних предузећа и предизборним запошљавањем у та предузећа оствари кључну предност?

Да ли опозиција планира да подигне плате у јавном и приватном сектору мјесец дана пред изборе?

Да ли опозиција планира да се задужи код ММФ-а и на тај начин обезбиједи средства за повећање пензија у Републици Српској?

Да ли опозиција планира да уцјењује и условаљава народ како би гласао за њих?

И оно што је далеко најважније од свега: Да ли опозиција има новац да након избора купи потребан број посланика како би формирали већину у парламенту Српске? Да ли је и опозицији уопште битна цијена посланика јер, реално гледано, колика год (цијена) да буде, „она је мала и јефтина“ за четири године власти?! Како то уопште намјеравају да направе већину у НС РС?

Сви знамо ко све наведено може и хоће!

Јасно је да, чак и у случају побједе опозиционих кандидата Вукоте Говедарице и Младена Иванића, Савез за побједу неће имати потребну већину нити у Народној скупштини Српске, али ни у Представничком дому ПС БиХ. О већини ће одлучивати, ко други него, Демократски народни савез.

Исто тако, они који су били на власти у Сарајеву морају себи поставити неколико питања:

  • Мектић: Да ли је испунио обећања о хапшењима на основу којих би му народ дао повјерење?
  • Црнадак: Да ли је са своје позиције направио толики утицај у свијету да би му народ дао повјерење?
  • Иванић: Да ли је бадњак и икона у кабинету, као и извођење пука довољно да би му народ дао повјерење?

Ипак, постоји једно рјешење које им мјесецима стоји пред носом. Само једно. Да ли ће опозиционари уопште моћи да схвате о чему се ради?

Стефан Благић, Рестарт Српска

Facebook Comments

Related Articles

Close