Гостујући: Теме о којима се прича из ШУПЉЕГ угла

Гостујући: Теме о којима се прича из ШУПЉЕГ угла

Гостујући: Теме о којима се прича из ШУПЉЕГ угла

Директор Агенције за државну управу Републике Српске Александар Радета 23.6. је објавио срамотан чланак/колумну у Независним новинама, који је проузроковао много прашине и који можете прочитати овдје.

Хвала Александру Радети што је отворио очи нама, политиколозима, који смо имали струковну кризу идентитета до овога момента. Рјешење је једно - сви у политичаре. Ту разлику између политиколога и политичара смо ми сви објашњавали својим бакама, комшијама и родбини који су мислили да ћемо постати Додик кад завршимо факултет.

Сад је изгледа то потребно објашњавати директору Агенције за државну управу Републике Српске, која, између осталог, управља процесом запошљавања државних службеника.Запамтите чињеницу да је директор једне овакве институције, који мисли да су политиколог, политичар и дипломата исто и да је то све „ту неђе“. Запамтите то политиколози ако вам икада падне на памет да се пријавите на неки конкурс у државној управи.

Нема везе што Радета не барата основним појмовима, битно је да цијени оне праве породичне вриједности код нас познатије као непотизам, па је по том принципу запослио супругу у Републички центар за ратне злочине, што срећом није било тешко с обзиром на то да је он предсједавао комисијом.

Наш предсједник Додик је одувијек био господин са манирима, а како видимо и брижан, па је знао да би врло брзо након што би му Кормакова узвратила поздрав, стигла наредба из Бијеле куће да јој се ампутира рука због „кршења“ санкција и тако спасио несрећну госпођу од сакаћења. Радета је овдје општу културу замијенио са дипломатијом.

Као човјек из народа, који на свој државни посао сигурно иде јавним превозом, овај директор није видио господу у плавим униформама да плаћа превоз и према томе: какав штрајк, 'та ће мурија, још униформисани. Па то је срамота. Још кад погледамо те „многе државе Европе на које се угледамо“ у којима државним службеницима није дозвољено да штрајкују, а поготово униформисаним лицима. (Замишљам члан тамо неког „Закона о забрани тражења права“ гдје се свима забрањује штрајк, а ПОГОТОВО униформисаним. Поготово је један онако баш супер правни термин).

Па тако од земаља-узора имамо Француску у којој су прошле године одржана чак два штрајка полиције. Један због недостатка опреме и други због Закона о раду. Друга земља узор је Њемачка, гдје су у фебруару ове године у неколико покрајина одржани штрајкови државних службеника, и то за повећање плата. Једино ако се не угледамо на Сјеверну Кореју па сам ја промашила поенту.

Ово се може спријечити увођењем новог уставно-правног механизма под називом „НИЈЕ ЛОГИЧНО“, а који би функционисао исто као и механизам виталног националог интереса. А знамо како он функционише.

Радетин бол што српски сељак води неоосманску пољопривредну политику ћу оставити колегама економистима да докуче, само се бојим да и они не заврше са дијагнозом струковне кризе идентитета. Само ћу вас питати: гдје је логика да наш сељак производи храну и продаје Турској, а за то још и добија новац? По Радети је ваљда једино логично да увозимо, а не да извозимо...

Гостујући

 

Остави коментар

comments

Close