Гостујући: LET ME BE in MVP

Гостујући: LET ME BE in MVP

Гостујући: LET ME BE in MVP

МВП- Министарство вањских послова. Институција која се у свим земљама истиче својом важношћу и од ње и њених поступака зависи јачање међународног угледа који може да донесе велике бенефите земљи. Да би се ово остварило у пракси потребни су нам људски ресурси, као и у свему.

Него, шта вам прво падне на памет кад неко спомене појам вањске, спољне или иностране политике? Шта вам то прво прође кроз главу кад чујете тај термин (знам да није Игор Црнадак, ајмо даље)?  Запитате ли се ко су ти људи који носе једно од највиших звања у дипломатији, звање амбасадора.

Направићемо врло кратак преглед/пресјек стања да видимо шта то добијемо кад Закон о спољној политици БиХ, НЕ ПОСТОЈИ! (Напомена: Сви изнесени подаци и информације су са званичног сајта МВП БиХ.)

БиХ тренутно има 45 дипломатско-конзуларна представништва у свијету на резидентној основи и 6 дипломатских мисија. Тренутно 43 особе као амбасадори представљају Босну и Херцеговину пред глобалним аудиторијумом, два мјеста су упражњена и послове обављају отправници послова (Грчка и Словенија).

Ако пожелите да провјерите ко су ови људи и колико су компетентни за послове које обављају, Министарство спољних послова БиХ вам неће бити од велике помоћи. Мањим дијелом због свог палеолитског сајта, а већим дијелом због своје транспарентности у покушају.

Тај покушај транспарентности изгледа овако: Од 43 тренутна амбасадора БиХ, њих чак 17 уопште нема јавно доступну биографију. Остали амбасадори имају доступне биографије, које у појединим случајевима боље да нису доступне јер изазивају јаку главобољу. Тако Бакир Садовић, амбасадор у Аустралији од посебних вјештина издваја познавање рада на рачунару, а Славица Карачић, амбасадор у Ватикану од друштвених вјештина и способности издваја чланство у Кино видео клубу „Аматер“. ( Колико су старе ове биографије говори чињеница да видеотеке не постоје већ годинама). Садовић је ушао у политику као лични секретар Алије Изетбеговића, а биографија госпође Карачич говори да јој је први посао амбасадоровање у Аргентини.
Кад смо код аматеризма, посебно је занимљива биографија Душка Ковачевића, амбасадора БиХ у Пољској. Биографија господина Ковачевића која се може пронаћи на званичном сајту МВП БиХ је саставни дио СКЕНИРАНОГ ДОПИСА који је сам амбасадор послао МВП БиХ управо ради постављања на званичну веб адресу. Иначе, господин Ковачевић је већину каријере провео у Министарству унутрашњих послова, али то га није спријечило да се бави и спољним пословима, тренутно у Варшави.

Од 6 шефова сталних дипломатских мисија Босне и Херцеговине у свијету, њих троје има јавно доступне биографије. Не знамо компетенције, референце и интересе људи који нас представљају у ЕУ, НАТО и УН-у у Њујорку.

Са друге стране знамо да нас у ОЕБС-у у Бечу представља бивши начелник Санског Моста, доктор ветерине без дана искуства у дипломатији, а богатим искуством у аферама. Амбасадорка УН-а у Женеви познатија као кћерка једног хрватског функционера, а не мањка јој већ ни дипломатских скандала па је имала мању саобраћајну несрећу службеним возилом амбасаде ван радног времена. Савјет Европе у Стразбуру је угостио машинског инжењера чије искуство је на нивоу мало активнијег студента друштвених наука.

Намеће се још једно питање. Ако су ови људи, који се називају највишим и најпрестижнијим звањем у дипломатској каријери, звањем амбасадора, приложили овакве биографије (или нису), каква је структура осталог кадра у дипломатској служби Босне и Херцеговине?

Начин именовања дипломатских представника у БиХ иде по устаљеној, редовној, општеприхваћеној рођачко-страначкој линији а ситнице као што су референце дипломата, искуство, знање страних језика су тривијалне ствари. Каријерна дипломатија је још мисаона именица многима. Ово је мрва соли у мору непрофесионалности јер ко још има времена да пише томове књига о нестручности и посљедицама исте.

А како Предсједништво Босне и Херцеговине води спољну политику по принципу „Боље три пута него једном“ погледајте на фотографији испод.


„Погрешка у избору звања плаћа се у свим службама, али нигдје тако скупо и тешко као у дипломатији“. Ово нисам рекла ја, већ Иво Андрић.

Симпатизер РеСтарта

Остави коментар

comments

Close